ВОЛОДЯ И ДЯДЯ АЛЕША


Вбежав в кухню, он крикнул:

— Бабушка! Бабушка! Четыре миллиона… тысяч… восемьсот! Вот сколько я бы успел разбить чашек, бабушка! Это много! Это была бы гора до самой луны!

— Полуночник! — сердито сказала бабушка. — Синий, замёрз — сосулька несчастная.

Она раздела его, докрасна растёрла полотенцем, а потом уложила в постель и дала чашку горячего молока.

Пей, несчастье моё!..

Володя пил и думал: «Вот я какой! Сколько у меня имён: и Володя, и Люди добрые, и Негодник, и Невозможный мальчик, Сосулька несчастная, и ещё Воробей. И как долго я живу! И сколько чашек я бы успел разбить. Целую гору — до луны… Долго я живу. Но это ничего — жить мне не надоело».

Он заснул. Ему снился корабль под зелёным парусом, чайное море и длинный человек.

…С тех пор Володя часто забирался на забор по сухому колючему дереву и становился великаном. Это ему нравилось.

Он сам себе шептал великанские сказки.

Сидел на заборе и поджидал Длинного человека… Тот жил не в их доме, но приходил почти каждый вечер. Он снимал Володю с забора и рассказывал ему разные истории.

Истории были интересные. Про зверей. У дяди Алёши было очень много знакомых зверей. Даже один знакомый слон. И не в зоопарке, а в самой настоящей Жаркой стране. Знакомые попугаи, страусы, розовые пеликаны, собаки, кошки, мыши.

А потом слышался от ворот частый топот каблучков по асфальту: тук-тук-тук… Это возвращалась после работы тётя Вера из соседней квартиры. Длинный человек сразу переставал рассказывать, а когда тётя Вера подходила ближе, говорил ей:

— Верочка, я к тебе! Можно?

И голос у него был не весёлый, а жалобный.

Тётя Вера чаще всего не отвечала, а только пожимала плечами.

И он шёл за ней ссутулившись.

А тётя Вера шагала, гордо откинув голову, не оглядываясь.

Володя её не любил, хотя она была красивая.

Однажды вечером Володя слез с забора. Хватился, а шапки на голове нет. Поглядел — шапка зацепилась за сук: висит и качается.

Володя собирался снова влезть на дерево, когда подошёл Длинный человек.

— Здравствуй, воробей!

— Здравствуйте, дядя Алёша.

Шапка покачивалась — новенькая, меховая, как пушистая почка вербы.

— Ты попроси дерево, оно и отдаст шапку, — посоветовал дядя Алёша.

— Дерево, дерево, отдай шапку! — сказал Володя.

Дерево качалось на ветру, тихонько шумело ветвями, но шапки не отдавало.

— Оно говорит: «Ты попроси по-настоящему», — сказал дядя Алёша. — А то «дерево, дерево»! Ведь тебя не зовут просто — мальчик.

— Нет, меня зовут Володя, Полуночник, Несчастье моё и ещё…

— И ещё Воробей… и ещё Великан.

— Великаном меня тоже зовут? — с сомнением спросил Володя.

— Зовут… Иногда…

— Настоящим великаном?

Длинный человек не ответил. Он протянул руку и достал Володину шапку. Потом сказал:

— И дерево тоже надо называть по имени: верба, тополь, берёза, осина.

— А как имя этого дерева? — тихо спросил Володя.

— Хм… Я и сам не знаю, — сказал дядя Алёша. — Я хожу сюда уже три года — да, целых три года! — но никогда не видел на нём ни единого листочка. Должно быть, оно и само забыло своё имя. Оно сухое, мёртвое.

— Совсем-совсем мёртвое? — испуганно спросил Володя.

— Нет… Я думаю, не совсем. Видишь, просто кругом чертополох, кустарник. Придёт весна, мы с тобой окопаем его, будем поливать. Оно и оживёт… Может быть. Иногда деревья умирают, а потом оживают.

— И люди тоже? — спросил Володя. — Иногда?

Длинный человек молчал.

Послышался стук каблучков, подошла тётя Вера. И он ушёл вслед за ней.

А Володя вернулся домой.

Enkurinte la kuirejon, li kriis:

— Avinjo! Avinjo! Kvar milionojn… milojn… okcent! Jen kiom da tasoj mi sukcesus rompi, avinjo. Tio estas multe. Tio estus monto ghis la luno mem!

— Meznoktulo! — kolere diris avinjo. — Blua, frostita — glacipendajho malfelicha.

Shi senvestigis lin, ghisrughe frotis per bantuko, poste enlitigis kaj donis tason da varmega lakto.

— Trinku, plago mia!…

Volodja trinkis kaj pensis: «Jen kia mi estas! Kiom da nomoj mi havas: kaj Volodja, kaj Bonaj homoj, kaj Sentaugulo, kaj Neebla knabo, Glacipendajho malfelicha, kaj ankorau Pasero. Kaj kiel longe mi vivas! Kaj kiom da tasoj mi sukcesus rompi. Tutan monton — ghis la luno. Longe mi vivas. Sed tio ne gravas — vivi min ne tedis».

Li ekdormis. Li songhis pri la shipo sub la verda velo, tea maro kaj longa homo.

…De tiutempe Volodja ofte grimpadis sur la barilon lau la seka dorna arbo kaj farighadis grandegulo. Tio plachis al li.
Li mem al si flustradis grandegulajn fabelojn.

Li sidadis sur la barilo kaj atendadis Longulon… Tiu ne loghis en ilia domo, sed alvenadis preskau chiun vesperon. Li prenadis Volodja de la barilo kaj rakontadis al li diversajn historiojn.

La historioj estis interesaj. Pri bestoj. Onklo Aljosha havis multajn konatajn bestojn. Ech unu konatan elefanton. Kaj ne en la zoo, sed en la vere estanta Varmega lando.

Konatajn papagojn, strutojn, rozajn pelikanojn, hundojn, katojn, musojn.

Kaj poste audighadis de la pordego ofta stamfado de kalkanumetoj kontrau asfalto: tuk-tuk-tuk… Tio revenadis post laboro onklino Vera el la najbara loghejo. Longulo tuj chesadis rakonti, kaj kiam onklino Vera alvenadis pli proksime, diradis al shi:

— Verjo, mi al vi! Chu eblas?

Kaj lia vocho estis ne ghoja, sed lamenta.

Onklino Vera plej ofte ne respondadis, sed nur levetadis la shultrojn.

Kaj li iris post shi ghibighinte.

Kaj onklino Vera pashadis, fiere levinte la kapon, ne turnante sin.

Volodja shin ne shatis, kvankam shi estis bela.

Foje vespere Volodja degrimpis de sur la barilo. Ek — la chapo sur la kapo ne estas. Li rigardis — la chapo krochighis al brancho: ghi pendas kaj pendolas.

Volodja intencis denove grimpi sur la arbon, kiam alvenis Longulo.

— Bonan tagon, pasero!

— Bonan tagon, onklo Aljosha.

La chapo pendolis — la noveta, pelta, kiel lanuga burghono de saliko.

— Petu la arbon, ghi do redonos la chapon, — konsilis onklo Aljosha.

— Arbo, arbo, redonu la chapon! — diris Volodja.

La arbo balancighis envente, mallaute bruis per branchoj, sed la chapon ne redonis.

— Ghi diras: «Petu min envere», — diris onklo Aljosha. — ne «arbo, arbo»! Vin oni nomas ja ne simple knabo.

— Ne, oni nomas min Volodja, Meznoktulo, Malfelicho mia kaj ankorau…

— Kaj ankorau Pasero… kaj ankorau Grandegulo.

— Chu Grandegulo oni min ankau nomas? — kun dubo demandis Volodja.

— Oni nomas… Iufoje…

— Chu vera grandegulo?

Longulo ne respondis. Li etendis la manon kaj prenis Volodjan chapon. Poste li diris:

— Kaj arbon oni devas ankau nomi lau la nomo: saliko, poplo, betulo, tremolo.

— Sed kia estas nomo de tiu chi arbo? — mallaute demandis Volodja.

— Hm… Mi ne scias mem, — diris onklo Aljosha. — Mi venadas chi tien jam tri jarojn — jes, la tutajn tri jarojn! — sed neniam vidis sur ghi ech unu folieton. Devas esti, ghi forgesis sian nomon. Ghi estas seka, morta.

— Tuttute morta? — timigite demandis Volodja.

— Ne… Mi pensas, ne tute. Vidu, simple chirkaue estas kardo, arbusto. Venos printempo, ni kun vi chirkaufosos kaj akvumados ghin. Ghi do revivighos… Povas esti. Iufoje arboj mortas, sed poste revivighas.

— Ankau homoj? — demandis Volodja. — Iufoje?

Longulo silentis.

Audighis la stamfado de la kalkanumetoj, alvenis onklino Vera. Kaj li foriris post shi.

Kaj Volodja revenis hejmen.

<< >>

Главная страница

О ВСЕОБЩЕМ ЯЗЫКЕPRI TUTKOMUNA LINGVO
О РУССКОМ ЯЗЫКЕPRI RUSA LINGVO
ОБ АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕPRI ANGLA LINGVO
О ДРУГИХ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЯЗЫКАХPRI ALIAJ NACIAJ LINGVOJ
БОРЬБА ЯЗЫКОВBATALO DE LINGVOJ
СТАТЬИ ОБ ЭСПЕРАНТОARTIKOLOJ PRI ESPERANTO
О "КОНКУРЕНТАХ" ЭСПЕРАНТОPRI "KONKURENTOJ" DE ESPERANTO
УРОКИ ЭСПЕРАНТОLECIONOJ DE ESPERANTO
КОНСУЛЬТАЦИИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ ЭСП.KONSULTOJ DE E-INSTRUISTOJ
ЭСПЕРАНТОЛОГИЯ И ИНТЕРЛИНГВИСТИКАESPERANTOLOGIO KAJ INTERLINGVISTIKO
ПЕРЕВОД НА ЭСПЕРАНТО ТРУДНЫХ ФРАЗTRADUKO DE MALSIMPLAJ FRAZOJ
ПЕРЕВОДЫ РАЗНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙTRADUKOJ DE DIVERSAJ VERKOJ
ФРАЗЕОЛОГИЯ ЭСПЕРАНТОFRAZEOLOGIO DE ESPERANTO
РЕЧИ, СТАТЬИ Л.ЗАМЕНГОФА И О НЕМVERKOJ DE ZAMENHOF KAJ PRI LI
ДВИЖЕНИЯ, БЛИЗКИЕ ЭСПЕРАНТИЗМУPROKSIMAJ MOVADOJ
ВЫДАЮЩИЕСЯ ЛИЧНОСТИ И ЭСПЕРАНТОELSTARAJ PERSONOJ KAJ ESPERANTO
О ВЫДАЮЩИХСЯ ЭСПЕРАНТИСТАХPRI ELSTARAJ ESPERANTISTOJ
ИЗ ИСТОРИИ РОССИЙСКОГО ЭСП. ДВИЖЕНИЯEL HISTORIO DE RUSIA E-MOVADO
ЧТО ПИШУТ ОБ ЭСПЕРАНТОKION ONI SKRIBAS PRI ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО В ЛИТЕРАТУРЕESPERANTO EN LITERATURO
ПОЧЕМУ ЭСП.ДВИЖЕНИЕ НЕ ПРОГРЕССИРУЕТKIAL E-MOVADO NE PROGRESAS
ЮМОР ОБ И НА ЭСПЕРАНТОHUMURO PRI KAJ EN ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО - ДЕТЯМESPERANTO POR INFANOJ
РАЗНОЕDIVERSAJHOJ
ИНТЕРЕСНОЕINTERESAJHOJ
ЛИЧНОЕPERSONAJHOJ
АНКЕТА/ ОТВЕТЫ НА АНКЕТУDEMANDARO / RESPONDARO
ПОЛЕЗНЫЕ ССЫЛКИUTILAJ LIGILOJ
IN ENGLISHPAGHOJ EN ANGLA LINGVO
СТРАНИЦЫ НА ЭСПЕРАНТОPAGHOJ TUTE EN ESPERANTO
НАША БИБЛИОТЕКАNIA BIBLIOTEKO


© Все права защищены. При любом использовании материалов ссылка на сайт miresperanto.com обязательна! ОБРАТНАЯ СВЯЗЬ