Глава девятнадцатая
ПОСЫЛКА

   По  утрам на улице уже лед был -  зима приближалась.  И  каждый своим делом  занимался.  Шарик  по  лесам с  фотоаппаратом бегал.  Дядя  Федор кормушки для птиц и лесных зверей мастерил.  А Матроскин Гаврюшу обучал. Учил его всему.  Палку в  воду бросит,  а теленок принесет.  Скажет ему: "Лежать!" -  и Гаврюша лежит.  Прикажет ему Матроскин:  "Взять! Куси!" - тот сразу бежит и бодаться начинает.
   Прекрасный сторожевой бык из  него получался.  И  вот однажды,  когда каждый из них свое дело делал, к ним Печкин пришел.
   - Здесь кот Матроскин живет?
   - Я Матроскин, - говорит кот.
   - Вам посылка пришла. Вот она. Только я вам ее не отдам, потому что у вас документов нету.
   Дядя Федор спрашивает:
   - Зачем же вы ее принесли?
   - Потому что так положено.  Раз посылка пришла, я должен ее принести. А раз документов нету, я не должен ее отдавать.
   Кот кричит:
   - Отдавайте посылку!
   - Какие у вас документы? - говорит почтальон.
   - Лапы, хвост и усы! Вот мои документы.
   Но Печкина не переспоришь.
   - На  документах всегда печать бывает и  номер.  Есть у  вас номер на хвосте? А усы и подделать можно. Придется мне посылку обратно относить.
   - А как же быть? - спрашивает дядя Федор.
   - Не  знаю как.  Только я  к  вам  теперь каждый день приходить буду. Принесу посылку,  спрошу документы и  обратно унесу.  Так две недели.  А потом посылка в город уедет. Раз ее не получил никто.
   - И это правильно? - спрашивает мальчик.
   - Это по правилам, - отвечает Печкин. - Я, может, вас очень люблю. Я, может, плакать буду. А только правила нарушить нельзя.
   - Не будет он плакать, - говорит Шарик.
   - Это уже мое дело,  - отвечает Печкин. - Хочу - плачу, хочу - нет. Я человек свободный. - И он ушел.
   Матроскин от  сердитости хотел на  него  Гаврюшу натравить,  но  дядя Федор не позволил. Он сказал:
   - Я вот что придумал.  Мы найдем ящик, такой, как у Печкина, и все на нем напишем.  И  наш адрес,  и обратный.  И печати сделаем,  и веревками перевяжем.  Печкин придет,  мы  его  за  чай посадим,  а  ящик возьмем и переменим. Посылка у нас останется, а пустой ящик к ученым отправится.
   - Зачем же пустой?  - говорит Матроскин. - Мы в него грибов положим и орехов. Пусть ученые подарок получат.
   - Ура!  -  кричит Шарик.  И Гаврюшу позвал от радости:  - Гаврюша, ко мне! Дай лапу.
   Гаврюша ногу протянул и хвостиком виляет, совсем как собака.
   Так они и сделали.  Достали ящик посылочный,  положили в него грибы и орехи. И письмо положили:
   "Дорогие ученые!
   Спасибо за посылку.  Желаем вам здоровья и  изобретений.  А  особенно всяких открытий".
   И подписались:
   "Дядя Федор - мальчик.
   Шарик - охотничий пес.
   Матроскин - кот по хозяйственной части".
   Потом они адрес написали, все как надо сделали и стали Печкина ждать. Они  даже ночью заснуть не  могли.  Все думали:  получится у  них или не получится.
   Утром кот пирогов напек.  Дядя Федор чаю заварил.  А Шарик с Гаврюшей всё на  дорогу бегали смотреть,  идет Печкин или не  идет.  И  вот Шарик примчался:
   - Идет!
   Печкин подошел и в дверь постучал.
   Хватайка со шкафа спрашивает:
   - Кто там?
   Печкин отвечает:
   - Это я,  почтальон Печкин. Принес посылку. Только я вам ее не отдам. Потому что у вас документов нету.
   Матроскин на крыльцо вышел и спокойно так говорит:
   - А  нам и  не  надо.  Мы бы эту посылку и  сами не взяли.  Зачем нам гуталин?
   - Какой такой гуталин? - удивился Печкин.
   - Обыкновенный.  Которым ботинки чистят,  -  объясняет кот.  - В этой посылке наверняка гуталин.
   Печкин даже глаза вытаращил:
   - Это кто же вам столько гуталина прислал?
   - Это мой дядя,  -  объясняет кот. - Он у сторожа живет на гуталинном заводе.  У него гуталина -  завались!  Не знает,  куда его девать. Вот и шлет кому попало!
   Печкин даже растерялся. А тут Шарик посылку понюхал и говорит:
   - Нет, там совсем не гуталин.
   Печкин обрадовался:
   - Вот видите! Не гуталин.
   - Там мыло! - говорит Шарик.
   - Какое  еще  мыло?!   -  кричит  Печкин.  -  Совсем  вы  мне  голову заморочили!   Зачем  вам  столько  мыла  прислали?   Что  у  вас,   баня открывается?
   - Если там  мыло,  -  говорит дядя Федор,  -  значит,  его  моя  тетя прислала,  Зоя Васильевна.  Она на мыльной фабрике испытателем работает. Мыло испытывает. Ей еще в автобус садиться нельзя. Особенно в дождик.
   - Это еще почему? - спрашивает Печкин.
   - В дождик она вся мыльной пеной покрывается. Людей в автобусе много; как они надавят,  так она и  выскальзывает каждый раз.  А однажды она по лестнице ехала с шестого этажа до первого.
   Тут уже Шарик спросил:
   - Почему?
   - Потому что пол мыли. Лестница мокрая была. А она-то ведь скользкая, намыленная.
   Печкин послушал и говорит:
   - Мыло там или не мыло,  а  я  вам посылку не дам!  Потому что у  вас документов нету.  И  вообще,  напрасно вы мне голову морочите.  Я вам не дурачок! - и сам себе по голове постучал.
   А галчонок услышал стук и спрашивает:
   - Кто там?
   - Это я, почтальон Печкин. Принес для вас посылку. То есть не принес, а уношу. А ты, говорилка, помалкивай себе на шкафу!
   Кот ему говорит:
   - Ладно вам сердиться. Идите лучше чай пить. У меня пироги на столе.
   Печкин сразу согласился:
   - Я очень люблю пироги. И вообще мне у вас нравится.
   Они  его  к  столу повели.  Только Печкин хитрый.  Он  с  посылкой не расстается. Даже сел на нее вместо стула.
   Тогда дядя  Федор стал конфеты на  другой конец стола ставить.  Чтобы Печкин за ними потянулся и с посылки привстал.  Но Печкина не проведешь. Он с посылки не встает, а просит:
   - Подайте мне вон те конфеты. Очень они замечательные!
   Того и гляди, конфеты съест. Но тут всех Хватайка выручил. Печкин две конфеты себе в нагрудный карман положил,  чтобы домой взять.  А галчонок сел к нему на плечо и конфеты вытащил. Почтальон кричит:
   - Отдавай! Это мои конфеты!
   И за галчонком побежал.  Хватайка -  на кухню.  Печкин -  за ним. Тут Матроскин посылку  подменил.  Прибежал Печкин  с  конфетами и  снова  на посылку сел. А посылка уже не та.
   Наконец они весь чай выпили и пироги съели. А Печкин все равно сидит. Он думает, что ему еще что-нибудь дадут. Шарик ему намекает:
   - Не пора ли вам на почту идти? А то скоро она закроется.
   - И пускай закрывается. У меня свой ключ есть.
   Матроскин тоже говорит:
   - Мне кажется,  у вас дома плитка не выключена. Очень может быть, что пожар будет.
   - А у меня плитки нет, - отвечает Печкин.
   Шарик тогда тихонько спрашивает у дяди Федора:
   - Можно, я его просто укушу? Чего он не уходит?
   А у Печкина слух хороший был. Он и услышал.
   - Ах вот как!  -  говорит.  - Я к вам со всей душой, а вы меня кусать собираетесь?!  Ну и  пожалуйста!  Больше я посылку носить не буду.  Я ее завтра же назад пошлю.
   А  им  только этого и  надо было.  И  как только он  ушел,  они дверь заперли и стали посылку распечатывать.

Chapitro deknaua
SENDAJHO

Matene estis jam glacio ekstere - la vintro proksimighis, kaj chiu okupighis pri sia afero. Buleto kuradis en arbaroj kun la fotilo. Onklo Teodoro faris nutrejon por birdoj kaj arbaraj bestoj. Kaj Maristo instruis Gabchjon, instruis al li chion. Jen jhetas li bastonon en akvon, kaj la bovido alportas ghin. Jen li diras: "Kushi!" - kaj Gabchjo ekkushas. Ordonas al li Maristo: "Ataki! Mordi!" - tiu tuj ekkuras kaj kornobatas.
Bonega gardobovo el li farighis. Kaj unufoje kiam chiu el ili estis okupighantaj pri siaj aferoj, poshtisto Forno venis.
- Chu tie chi kato Maristo loghas?
- Mi estas Maristo, - diras la kato.
- Por vi sendajho alvenis. Jen ghi. Tamen mi ne donos ghin al vi, char vi legitimajhon ne havas.
Onklo Teodoro demandas:
- Kial do vi alportis ghin?
- Char tiel oni devas fari. Kiam sendajho venas, mi devas ghin alporti. Sed se la legitimajhon oni ne havas, mi devas ne doni ghin.
La kato krias:
- Donu la sendajhon!
- Kiujn legitimajhojn vi havas?
- La piedojn, la voston kaj la lipharojn! Jen miaj legitimajhoj.
Sed superdiskuti Fornon ne eblas.
- En legitimajho chiam estas sigelo kaj numero. Chu havas vi numeron sur la vosto? Kaj la lipharojn ech falsigi eblas. Do mi devas porti reen la sendajhon.
- Kaj kion ni faru? - demandas onklo Teodoro.
- Mi ne scias. Tamen mi ek de nun chiutage venados al vi. Alportados mi la sendajhon, petos la legitimajhon kaj portos la sendajhon reen. Tiele dum du semajnoj. Kaj poste la sendajho reveturos en la urbon, char neniu ricevas ghin.
- Kaj chu tio estas prava?
- Tio estas lau la regularo, - respondas Forno. - Mi eble ech tre amas vin. Mi eble ech ploros, sed oni devas ne malobei la regularon.
- Ne ploros li, - diras Buleto.
- Nu tio ja estas mia afero, - respondas Forno. - Se mi volas - mi ploras, se volas - ne. Mi estas ja libera homo. - Kaj li foriris.

Maristo pro kolereco volis ech instigi kontrau li Gabchjon, sed onklo Teodoro ne permesis. Li diris:
- Mi jen kion elpensis. Ni trovu keston same tian kiel tiu de Forno, kaj surskribu chion: kaj nian adreson, kaj tiun de sendinto, kaj la sigelojn falsigu, kaj per shnuro chirkauligu. Kiam Forno estos veninta, ni lin altabligos tetrinki kaj dume intershanghos la kestojn. La sendajho che ni restos, kaj la kesto malplena ekveturos al la sciencistoj.
- Kial do malplena? - diras Maristo. - Ni en ghin metos fungojn au juglandojn. Ricevu donacon la sciencistoj.
- Hura! - krias Buleto, kaj vokis Gabchjon pro ghojo: - Gabchjo, al mi! Donu la piedon.
Gabchjo etendis la piedon kaj vostetumas tute kvazau hundo.
Tiel chi ili faris. Ili trovis keston porsendajhan, enmetis fungojn, juglandojn kaj leteron:
"Karaj sciencistoj:
Dankon pro la sendajho. Ni deziras al vi sanon kaj inventojn, sed precipe diversajn malkovrojn".
Ili subskribighis:
"Onklo Teodoro - knabo.
Buleto - chasista hundo.
Maristo - kato fakestra pri mastrumo".
Poste ili surskribis la adreson, faris chion konvene kaj ekatendis Fornon. Ili ech nokte ne povis dormi kaj chiam pensis: chu sukcesos la afero au ne.
Matene la kato bakis kukojn, onklo Teodoro teon infuzis dum Buleto kaj Gabchjo kuradis rigardi la vojon, chu iras Forno au ne. Kaj jen Buleto alkuregis:
- Li estas iranta!
Forno aliris kaj frapis la pordon.
Kaptemulo de sur la shranko demandas:
- Kiu estas tie?
Forno respondas:
- Tio estas mi, poshtisto Forno. Mi la sendajhon alportis, sed mi ne donos ghin al vi, char vi legitimajhon ne havas.
Maristo eliris al la perono kaj emfaztrankvile diras:
- Kaj por ni ech ne necesas. Ni ech mem ne prenus tiun chi sendajhon. Kiucele ni havu ciron?
- Pri kiu ciro temas? - miris Forno.
- Pri la ordinara, per kiu oni botojn briligas, - eksplikas la kato. - En chi tiu sendajho certe estas ciro.
Forno ech ekgapis:
- Kiu do tiom da ciro sendis al vi?
- Estas mia onklo, - eksplikas la kato. - Li loghas che la gardisto de cirfabriko. Da ciro li havas - amason! Ech ne scias li kion fari kun ghi, do li sendas ghin al iu ajn!
Forno ech embarasighis. Tiam Buleto flaris la sendajhon kaj diras:
- Ne, tie neniel ciro estas.
Forno ekghojis:
- Jen! Ne ciro.
- Tie sapo estas! - diras Buleto.
- Kia tia sapo?! - krias Forno. - Tute vi shveligis mian kapon! Kiucele oni sendis al vi tiom da sapo? Chu banejo che vi ekfunkcios?
- Se tie estas sapo, - diras onklo Teodoro, - do mia onklino sendis ghin, Zoja Vasilevna. Shi laboras che sapfabriko kiel elprovinto, shi sapon elprovas. Shi tial evitas enautobusighi, precipe dum pluvo.
- Kial do? - demandas Forno.
- Dum pluvo shi tute kovrighas per sapshaumo. Homoj en autobuso multas, kiam ili ekpremas, shi tuj elglitas chiufoje. Kaj iam shi lau shtuparo glitis malsupren de sesa etagho ghis la unua.
Tiam ankau Buleto demandis:
- Kial?
- Char oni estis lavintaj la plankon. La shtuparo estis malseka, kaj shi - sapigita, glita.
Forno auskultis kaj diris:
- Chu sapo, chu ne sapo tie estas, tutegale mi ne donos la sendajhon! Char vi legitimajhon ne havas. Kaj ghenerale vi vane al mi kapon frenezigas. Mi ja ne estas por vi stultopupo! - Kaj li mem frapis sin al la kapo.
La monedido audinte la frapon demandas:
- Kiu estas tie?
- Tio estas mi, poshtisto Forno. Mi alportis por vi sendajhon, verdire mi estas ne alportinta, sed forportonta. Kaj ci, parolulo, silentu sur cia shranko!
La kato al li diras:
- Sufichas por vi kolerighi. Prefere iru trinki teon. La kukojn mi surtabligis.
Forno tuj konsentis:
- Mi tre shatas kukojn. Kaj ghenerale al mi plachas che vi.
Ili kondukis lin al la tablo. Tamen Forno estas ruza: li ne disighas kun la sendajho kaj ech sidighis sur ghin anstatau segho.
Tiam onklo Teodoro elmetis bombonojn sur la kontrauan flankon de la tablo, por ke Forno tirighu al ili kaj de la sendajho iomete ekstaru. Sed ne eblas trompi Fornon. Li ne ekstaras de sur la sendajho, sed petas:
- Servu por mi jen tiujn bombonojn. Tre bonegaj ili estas!
Apenau ne chiujn bombonojn li estas manghonta. Sed tiam Kaptemulo savis chiujn. Forno metis en la brustoposhon du bombonojn por preni ilin hejmen, sed la monedido sidighis sur lia shultro kaj eltiris la bombonojn. La poshtisto krias:
- Redonu! Tio estas miaj bombonoj!
Kaj li postkuris la monedidon. Kaptemulo - en kuirejon. Forno - post ghin. Tiam Maristo la sendajhon shanghis. Alkuris Forno kun la bombonoj kaj residighis sur la sendajhon. Tamen la sendajho jam estas ne tiu.
Finfine ili la tutan teon fintrinkis kaj la kukojn finmanghis, sed Forno tamen plusidas. Li pensas, chu oni ne donos al li ankorau ion. Buleto aludas al li:
- Chu ne devas vi al la poshtejo iri, char baldau oni fermos ghin?
- Nu do fermu oni. Mi havas propran shlosilon por ghi.
Maristo ankau diras:
- Al mi shajnas, ke en via hejmo restis elektroforno neelshaltita. Tre vershajnas, ke la incendio estos.
- Kaj mi ne havas elektrofornon, - respondas Forno.
Tiam Buleto demandas mallaute onklon Teodoron:
- Permesu, ke mi simple mordu lin. Kial li ne foriras?
Tamen Forno havas bonegan audkapablon, kaj li audis tion.
- Ha, jen kiel! - li diras. - Mi al vi grandanime rilatas, dum vi min mordi intencas?! Nu bone! Mi ne plu al vi la sendajhon portados. Mi ghin tuj morgau resendos.
Kaj ili ghuste tion bezonis. Tuj post kiam li foriris, ili fermis la pordon kaj ekmalpakis la sendajhon.

<< >>

Главная страница

О ВСЕОБЩЕМ ЯЗЫКЕPRI TUTKOMUNA LINGVO
О РУССКОМ ЯЗЫКЕPRI RUSA LINGVO
ОБ АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕPRI ANGLA LINGVO
О ДРУГИХ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЯЗЫКАХPRI ALIAJ NACIAJ LINGVOJ
БОРЬБА ЯЗЫКОВBATALO DE LINGVOJ
СТАТЬИ ОБ ЭСПЕРАНТОARTIKOLOJ PRI ESPERANTO
О "КОНКУРЕНТАХ" ЭСПЕРАНТОPRI "KONKURENTOJ" DE ESPERANTO
УРОКИ ЭСПЕРАНТОLECIONOJ DE ESPERANTO
КОНСУЛЬТАЦИИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ ЭСП.KONSULTOJ DE E-INSTRUISTOJ
ЭСПЕРАНТОЛОГИЯ И ИНТЕРЛИНГВИСТИКАESPERANTOLOGIO KAJ INTERLINGVISTIKO
ПЕРЕВОД НА ЭСПЕРАНТО ТРУДНЫХ ФРАЗTRADUKO DE MALSIMPLAJ FRAZOJ
ПЕРЕВОДЫ РАЗНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙTRADUKOJ DE DIVERSAJ VERKOJ
ФРАЗЕОЛОГИЯ ЭСПЕРАНТОFRAZEOLOGIO DE ESPERANTO
РЕЧИ, СТАТЬИ Л.ЗАМЕНГОФА И О НЕМVERKOJ DE ZAMENHOF KAJ PRI LI
ДВИЖЕНИЯ, БЛИЗКИЕ ЭСПЕРАНТИЗМУPROKSIMAJ MOVADOJ
ВЫДАЮЩИЕСЯ ЛИЧНОСТИ И ЭСПЕРАНТОELSTARAJ PERSONOJ KAJ ESPERANTO
О ВЫДАЮЩИХСЯ ЭСПЕРАНТИСТАХPRI ELSTARAJ ESPERANTISTOJ
ИЗ ИСТОРИИ РОССИЙСКОГО ЭСП. ДВИЖЕНИЯEL HISTORIO DE RUSIA E-MOVADO
ЧТО ПИШУТ ОБ ЭСПЕРАНТОKION ONI SKRIBAS PRI ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО В ЛИТЕРАТУРЕESPERANTO EN LITERATURO
ПОЧЕМУ ЭСП.ДВИЖЕНИЕ НЕ ПРОГРЕССИРУЕТKIAL E-MOVADO NE PROGRESAS
ЮМОР ОБ И НА ЭСПЕРАНТОHUMURO PRI KAJ EN ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО - ДЕТЯМESPERANTO POR INFANOJ
РАЗНОЕDIVERSAJHOJ
ИНТЕРЕСНОЕINTERESAJHOJ
ЛИЧНОЕPERSONAJHOJ
АНКЕТА/ ОТВЕТЫ НА АНКЕТУDEMANDARO / RESPONDARO
ПОЛЕЗНЫЕ ССЫЛКИUTILAJ LIGILOJ
IN ENGLISHPAGHOJ EN ANGLA LINGVO
СТРАНИЦЫ НА ЭСПЕРАНТОPAGHOJ TUTE EN ESPERANTO
НАША БИБЛИОТЕКАNIA BIBLIOTEKO


© Все права защищены. При любом использовании материалов ссылка на сайт miresperanto.com обязательна! ОБРАТНАЯ СВЯЗЬ