СКАЗКА О ПОТЕРЯННОМ ВРЕМЕНИ


Eugeno Shvarz

Fabelo pri perdita tempo

Estis knabo Petja Zubov. Li lernis en la tria klaso de la 14-a lernejo kaj chiutempe malsukcesis en lecionoj - pri la rusa lingvo, aritmetiko, kaj ech kantado.

- Mi ankorau sukcesos! - li diradis en la fino de la unua trimestro. - Mi atingos vin chiujn en la dua.

Kiam venadis la dua - li esperadis pri la tria. Tiel li malfruighadis kaj postrestadis, postrestadis kaj malfruighadis - kaj ne malgajis. Chiam "mi sukcesos" kaj "mi sukcesos".

Foje Petja venis en la lernejon, kiel chiam malfruighinte. Li enkuris la vestejon, plaudis per la teko kontrau barilo kaj kriis:

- Onjo Natasha! Prenu mian palteton!

Onklino Natasha demandas ie post pendigiloj:

- Kiu vokas min?

- Estas mi, Petja Zubov, - la knabo respondas.

- Sed kial via vocho hodiau estas tiel rauka? - onklino Natasha demandas.

- Mi miras mem, - Petja respondas. - Mi subite raukighis senkauze.

Onklino Natasha venis de post pendigiloj, ekrigaris al Petja kaj krietis:

 - Aj!

Petja Zubov timighis ankau kaj demandas:

- Onjo Natasha, kio estas pri vi?

- Kio? - onklino Natasha respondas. - Vi diris, ke vi estas Petja Zubov, sed efektive vi devas esti lia avo.

- Kia do avo? - la knabo demandas. - Mi estas Petja, lernanto de la tria klaso.

- Do rigardu en la spegulon! - onklino Natasha diras.

La knabo ekrigardis en la spegulon kaj preskau falis. Petja Zubov ekvidis, ke li transformighis en altan, maldikan, palan maljunulon. Che li elkreskis griza largha barbo, lipharoj.

Petja rigardis al si, rigardis, kaj lia barbo griza ektremis.

Li kriis base:

- Panjo! - kaj elkuris la lernejon.

Li kuras kaj pensas: "Se ech panjo min ne rekonos, chio pereos".

Petja alkuris hejmen kaj sonorigis trifoje. Panjo malfermis la pordon al li.

Shi rigardas al Petja kaj silentas. Ankau Petja silentas. Li staras, elstariginte sian barbon grizan, kaj preskau ploras.

- Kion vi volas, avchjo? - panjo demandis fine.

- Chu vi rekonas min? - Petja flustris.

- Pardonu - ne, - panjo respondis.

Kompatinda Petja deturnis sin kaj ekiris kien la okuloj rigardas.

Li iras kaj pensas: "Kia sola, malfelicha maljunulo mi estas. Mi havas nek panjon, nek infanojn, nek nepojn, nek amikojn: Kaj plej domaghe estas, ke mi sukcesis nenion ellerni. Veraj maljunuloj estas au kuracistoj, au majstroj, au akademianoj, au instruistoj. Sed kiu bezonas min, se mi estas nur lernanto de tria klaso? Oni al mi ech ne donos pension - mi ja laboris nur tri jarojn. Kaj kiel mi laboris - kun notoj "du" kaj "tri". Do kio okazos al mi? Kompatinda maljunulo mi estas! Malfelicha mi estas knabo! Per kio chio finighos?"

Tiel Petja pensis kaj pashis, pashis kaj pensis, kaj mem ne rimarkis, kiel li eliris la urbon kaj atingis arbaron. Kaj li iris tra la arbaro ghis kiam mallumighis.

"Estus bone ripozi", - Petja ekpensis kaj subite rimarkis, ke flanke, post abioj, iu dometo blanka vidighas. Petja eniris la domon - la mastroj ne cheestas. Tablo staras meze de la chambro. Kerosena lampo pendas super ghi. Kvar taburetoj estas chirkau la tablo. Pendola horlogho tiktakas sur muro. Kaj en angulo amase kushas fojno.

Petja kushighis en la fojnon, enfosighis en ghin pli profunde, varmighis, iom ploris mallaute, vishis larmojn per la barbo kaj dormighis.


Евгений Львович Шварц

Сказка о потерянном времени

   Жил-был мальчик по имени Петя Зубов. Учился он в третьем  классе  четырнадцатой школы и все время отставал, и по русскому письменному, и  по арифметике, и даже по пению.
   - Успею! - говорил он в конце первой четверти. - Во второй  вас  всех догоню.
   А приходила вторая - он надеялся на третью. Так он опаздывал да  отставал, отставал да и опаздывал и не тужил. Все "успею" да "успею".
   И вот однажды пришел Петя Зубов в школу,  как  всегда  с  опозданием. Вбежал в раздевалку. Шлепнул портфелем по загородке и крикнул:
   - Тетя Наташа! Возьмите мое пальтишко!
   А тетя Наташа спрашивает откуда-то из-за вешалок:
   - Кто меня зовет?
   - Это я. Петя Зубов, - отвечает мальчик.
   - А почему у тебя сегодня голос такой хриплый? - спрашивает тетя  Наташа.
   - А я и сам удивляюсь, - отвечает Петя. - Вдруг охрип ни с того ни  с сего.
   Вышла тетя Наташа из-за вешалок, взглянула на Петю, да как вскрикнет:
   - Ой!
   Петя Зубов тоже испугался и спрашивает:
   - Тетя Наташа, что с вами?
   - Как что? - отвечает тетя Наташа. - Вы говорили, что вы Петя  Зубов, а на самом деле вы, должно быть, его дедушка.
   - Какой же я дедушка? -  спрашивает  мальчик.  -  Я  -  Петя,  ученик третьего класса.
   - Да вы посмотрите в зеркало! - говорит тетя Наташа.
   Взглянул мальчик в зеркало и чуть не упал.  Увидел  Петя  Зубов,  что превратился он в высокого, худого, бледного старика. Выросли у него  окладистая борода, усы. Морщины покрыли сеткою лицо.
   Смотрел на себя Петя, смотрел, и затряслась его седая борода.
   Крикнул он басом:
   - Мама! - и выбежал прочь из школы.
   Бежит и думает:
   "Ну, уж если и мама меня не узнает, тогда все пропало".
   Прибежал Петя домой и позвонил три раза.
   Мама открыла ему дверь.
   Смотрит она на Петю и молчит. И Петя  молчит  тоже.  Стоит,  выставив свою седую бороду, и чуть не плачет.
   - Вам кого, дедушка? - спросила мама наконец.
   - Ты меня не узнаешь? - прошептал Петя.
   - Простите, нет, - ответила мама.
   Отвернулся бедный Петя и пошел куда глаза глядят.
   Идет он и думает:
   - Какой я одинокий, несчастный старик. Ни мамы, ни детей, ни  внуков, ни друзей... И главное, ничему не успел научиться. Настоящие  старики  - те или доктора, или мастера, или академики, или учителя. А кому я нужен, когда всего только ученик третьего класса? Мне даже и пенсии не дадут  - ведь я всего только три года работал. Да и как работал - на двойки да на тройки. Что же со мною будет? Бедный я старик! Несчастный я мальчик? Чем же все это кончится?
   Так Петя думал и шагал, шагал и думал - и сам не заметил,  как  вышел за город и попал в лес. И шел он по лесу, пока не стемнело.
   "Хорошо бы отдохнуть", - подумал Петя и вдруг увидел, что в  стороне, за елками, белеет какой-то домик. Вошел Петя в домик - хозяев нет. Стоит посреди комнаты стол. Над ним висит керосиновая лампа.  Вокруг  стола  - четыре табуретки. Ходики тикают на стене. А в углу горою навалено сено.
   Лег Петя в сено, зарылся в  него  поглубже,  согрелся,  поплакал  тихонько, утер слезы бородой и уснул.

>>

Главная страница

О ВСЕОБЩЕМ ЯЗЫКЕPRI TUTKOMUNA LINGVO
О РУССКОМ ЯЗЫКЕPRI RUSA LINGVO
ОБ АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕPRI ANGLA LINGVO
О ДРУГИХ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЯЗЫКАХPRI ALIAJ NACIAJ LINGVOJ
БОРЬБА ЯЗЫКОВBATALO DE LINGVOJ
СТАТЬИ ОБ ЭСПЕРАНТОARTIKOLOJ PRI ESPERANTO
О "КОНКУРЕНТАХ" ЭСПЕРАНТОPRI "KONKURENTOJ" DE ESPERANTO
УРОКИ ЭСПЕРАНТОLECIONOJ DE ESPERANTO
КОНСУЛЬТАЦИИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ ЭСП.KONSULTOJ DE E-INSTRUISTOJ
ЭСПЕРАНТОЛОГИЯ И ИНТЕРЛИНГВИСТИКАESPERANTOLOGIO KAJ INTERLINGVISTIKO
ПЕРЕВОД НА ЭСПЕРАНТО ТРУДНЫХ ФРАЗTRADUKO DE MALSIMPLAJ FRAZOJ
ПЕРЕВОДЫ РАЗНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙTRADUKOJ DE DIVERSAJ VERKOJ
ФРАЗЕОЛОГИЯ ЭСПЕРАНТОFRAZEOLOGIO DE ESPERANTO
РЕЧИ, СТАТЬИ Л.ЗАМЕНГОФА И О НЕМVERKOJ DE ZAMENHOF KAJ PRI LI
ДВИЖЕНИЯ, БЛИЗКИЕ ЭСПЕРАНТИЗМУPROKSIMAJ MOVADOJ
ВЫДАЮЩИЕСЯ ЛИЧНОСТИ И ЭСПЕРАНТОELSTARAJ PERSONOJ KAJ ESPERANTO
О ВЫДАЮЩИХСЯ ЭСПЕРАНТИСТАХPRI ELSTARAJ ESPERANTISTOJ
ИЗ ИСТОРИИ РОССИЙСКОГО ЭСП. ДВИЖЕНИЯEL HISTORIO DE RUSIA E-MOVADO
ЧТО ПИШУТ ОБ ЭСПЕРАНТОKION ONI SKRIBAS PRI ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО В ЛИТЕРАТУРЕESPERANTO EN LITERATURO
ПОЧЕМУ ЭСП.ДВИЖЕНИЕ НЕ ПРОГРЕССИРУЕТKIAL E-MOVADO NE PROGRESAS
ЮМОР ОБ И НА ЭСПЕРАНТОHUMURO PRI KAJ EN ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО - ДЕТЯМESPERANTO POR INFANOJ
РАЗНОЕDIVERSAJHOJ
ИНТЕРЕСНОЕINTERESAJHOJ
ЛИЧНОЕPERSONAJHOJ
АНКЕТА/ ОТВЕТЫ НА АНКЕТУDEMANDARO / RESPONDARO
ПОЛЕЗНЫЕ ССЫЛКИUTILAJ LIGILOJ
IN ENGLISHPAGHOJ EN ANGLA LINGVO
СТРАНИЦЫ НА ЭСПЕРАНТОPAGHOJ TUTE EN ESPERANTO
НАША БИБЛИОТЕКАNIA BIBLIOTEKO
© Все права защищены. При любом использовании материалов ссылка на сайт miresperanto.com обязательна! ОБРАТНАЯ СВЯЗЬ