ДЕВОЧКА, С КОТОРОЙ НИЧЕГО НЕ СЛУЧИТСЯ


СВОЙ ЧЕЛОВЕК В ПРОШЛОМ

Испытание машины времени проводилось в Малом зале Дома ученых. Я зашел за Алисой в детский сад, а там обнаружил, что, если поведу ее домой, опоздаю на испытание. Поэтому я взял с Алисы клятву, что она будет себя вести достойно, и мы пошли в Дом ученых.
Представитель Института времени, очень большой и очень лысый человек, стоял перед машиной времени и объяснял научной общественности ее устройство. Научная общественность внимательно слушала его.
- Первый опыт, как вы все знаете, был неудачен, - говорил он. - Посланный нами котенок попал в начало двадцатого века и взорвался в районе реки Тунгуски, что положило начало легенде о Тунгусском метеорите. С тех пор мы не знали крупных неудач. Правда, в силу определенных закономерностей, с которыми желающие могут познакомиться в брошюре нашего института, пока мы можем посылать людей и предметы только в семидесятые года двадцатого века. Надо сказать, что некоторые из наших сотрудников побывали там, разумеется, совершенно тайно, и благополучно возвратились обратно. Сама процедура перемещения во времени сравнительно несложна, хотя за ней скрывается многолетний труд сотен людей. Достаточно надеть на себя хронокинный пояс... Я хотел бы, чтобы ко мне поднялся доброволец из зала, и я покажу на нем порядок подготовки путешественника во времени...
Наступило неловкое молчание. Никто не решался первым выйти на сцену. И тут, разумеется, на сцене появилась Алиса, которая только пять минут назад поклялась вести себя достойно.
- Алиса, - крикнул я, - немедленно вернись!
- Не беспокойтесь, - сказал представитель института, - с ребенком ничего не случится.
- Со мной ничего не случится, папа! - весело сказала Алиса.
В зале засмеялись и начали оборачиваться, ища глазами строгого отца.
Я сделал вид, что совершенно ни при чем.
Представитель института надел на Алису пояс, прикрепил к вискам что-то вроде наушников.
- Вот и все, - сказал он. - Теперь человек готов к путешествию во времени. Стоит ему войти в кабину, как он окажется в тысяча девятьсот семьдесят пятом году. "Что он говорит! - мелькнула у меня в мозгу паническая мысль. - Ведь Алиса немедленно воспользуется этой возможностью!"
Но было поздно.
- Куда ты, девочка? Остановись! - крикнул представитель института.
Алиса уже вошла в кабину и на глазах у всего зала испарилась. Зал хором ахнул.
Побледневший представитель института размахивал руками, пытаясь унять шум. И, видя, что я бегу к нему по проходу, заговорил, склонившись к самому микрофону, чтобы было слышнее:
- С ребенком ничего не случится. Через три минуты он окажется снова в этом зале. Я даю слово, что аппаратура совершенно надежна и испытана! Не волнуйтесь!
Ему было хорошо рассуждать. А я стоял на сцене и думал о судьбе котенка, превратившегося в Тунгусский метеорит. Я и верил и не верил лектору. Сами посудите - знать, что ваш ребенок находится сейчас в почти столетнем прошлом... А если она там убежит от машины? И заблудится?
- А нельзя ли мне последовать за ней? - спросил я.
- Нет. Через минуту... Да вы не беспокойтесь, там ее встретит наш человек.
- Так там ваш сотрудник?
- Да нет, не сотрудник. Просто мы нашли человека, который отлично понял наши проблемы, и вторая кабина стоит у него на квартире. Он живет там, в двадцатом веке, но в силу своей специальности иногда бывает в будущем.
В этот момент в кабине показалась Алиса. Она вышла на сцену с видом человека, который отлично выполнил свой долг. Под мышкой она держала толстую старинную книгу.
- Вот видите... - сказал представитель института.
Зал дружно зааплодировал.
- Девочка, расскажи, что ты видела? - сказал лектор, не давая мне даже подойти к Алисе.
- Там очень интересно, - ответила она. - Бах! - и я в другой комнате. Там сидит за столом дядя и пишет что-то. Он меня спросил: "Ты, девочка, из двадцать первого века?" Я говорю, что наверно, только я наш век не считала, потому что еще плохо считаю, я хожу в детский сад, в среднюю группу. Дядя сказал, что очень приятно и что мне придется вернуться обратно. "Хочешь посмотреть, какая была Москва, когда твоего дедушки еще не было?" Я говорю, что хочу. И он мне показал. Очень удивительный и невысокий город. Потом я спросила, как его зовут, а он сказал, что Аркадий, и он писатель, и пишет фантастические книжки о будущем. Он, оказывается, не все придумывает, потому что к нему иногда приходят люди из нашего времени и все рассказывают. Только он не может об этом рассказать никому, потому что это страшный секрет. Он мне подарил свою книжку... А потом я вернулась.
Зал встретил рассказ Алисы бурными аплодисментами.
А потом с места поднялся почтенный академик и сказал:
- Девочка, вы держите в руках уникальную книгу - первое издание фантастического романа "Пятна на Марсе". Не могли бы вы подарить мне эту книгу? Вы все равно еще не умеете читать.
- Нет, - сказала Алиса. - Я скоро научусь и сама прочту...
SIA HOMO EN LA PASINTA TEMPO

Eksperimentadon pri mashino de tempo oni okazigis en la Malgranda Halo de la Scienca Domo. Mi aliris en la infanvartejon por elkonduki Alisan al la hejmo, sed tie mi komprenis, ke se mi kondukus shin, mi malfruus por iri al la ekspimentado. Do mi prenis de Alisa la promeson, ke shi kondutos dece, kaj ni iris al la Scienca Domo.
Reprezentanto de la Instituto de Tempo, kiu estis tre granda kaj tre kalva viro, staris antau la mashino de tempo kaj klarigis ghian strukturon al scienca publiko. La scienca publiko atente auskultis lin.
– Vi chiuj scias, ke la unua eksperimento estis malsukcesa, – li diris. – Katido, kiun ni sendis, atingis la komencon de la dudeka jarcento kaj eksplodis en la regiono de rivero Tunguzko, kaj pro tio naskighis la mito pri la Tunguzka meteorshtono. Post tio ni ne spertis grandan malsukceson. Verdire, kauze de certaj universalaj leghoj (pri kiuj leghoj chiu povas ekscii per broshuro de nia instituto, se li deziras tion), nun ni kapablas sendi homojn kaj objektojn nur en la sepdekan jarojn de la dudeka jarcento. Estas menciinde, ke kelkaj el niaj oficistoj vizitis tiun tempon, kompreneble, tute sekrete, kaj senprobleme revenis. La procedo por transporti sin tra tempo mem estas pli-malpli facila, sed por ghi estis necesa nerimarkebla multjara laboro fare de centoj da homoj. Oni bezonas nur surmeti tempestran zonon... Chu iu el vi ne deziras suprenighi al mi, por ke mi montru ordon de sinsekvaj agoj por pretigi transtempan vojaghanton...
Konfuzinta silento farighis. Neniu decidis esti unua, kiu iris al la tribuno. Kaj jen, kompreneble, che la tribuno aperis Alisa, kiu nur antau kvin minutoj promesis konduti dece.
– Alisa, – mi kriis, – revenu tuj!
– Ne maltrankviligu vin, – la reprezentanto de la instituto diris, – nenio malbona okazos al la infano.
– Al mi nenion okazos, pachjo! – Alisa gaje diris.
Cheestantoj ekridis kaj komencis chirkaurigardi, serchante per okuloj severan patron.
Mi shajnigis, ke mi absolte ne rilatas al tio.
La reprezentanto de la instituto zonis Alisan kaj fiksis iun umojn, similajn al kapaudiloj, sur shiajn tempiojn.
– Jen estas perfekte, – li diris. – Nun la homo estas preta al transtempa vojagho. Se shi eniros en la chelon, do shi tuj aperos en la jaro mil naucent sepdek kvin. "Kion li diras! – la panika penso fulmis en mia cerbo. – Alisa ja tuj uzos tiun eblecon!"
Sed jam estis tro malfrue.
– Kien vi iras, knabineto? Haltu! – la reprezentanto de la instituto kriis.
Alisa jam penetris la chelon kaj malaperis sub rigardoj de chiuj cheestantoj. La halo hore elspiris.
La palighinta reprezentanto de la instituto svingadis la manon, penante chesigi bruon. Kaj, vidante min kuri al li tra inter sidlokoj, klinis sin preskau ghis mikrofono, por ke estu pli audeble, kaj diris:
– Nenio malbona okazos al la infano. Post tri minutoj shi denove aperos en la halo. Mi jhuras, ke aparataro estas perfekte fidinda kaj elprovita! Ne maltrankviligu vin!
Al li estis facile rezoni. Dume mi staris che la tribuno kaj pripensis la sorton de la katido, kiu transformighis en la Tunguzkan meteorshtonon. Mi samtempe kaj kredis kaj malkredis al la preleganto. Nur imagu vin scianta, ke via infano nun trovighas en tiu tempo, post kiu pasis preskau cento da jaroj... Kio okazos, se tie shi kuros for de la mashino? Kaj vojeraros!
– Chu mi povas sekvi shin? – mi demandis.
– Ne. Post minuto... Vi ja ne maltrankviligu vin, char nia homo renkontos shin tie.
– Do tie trovighas via oficisto?
– Ne, ne oficisto. Simple parolante, ni trovis personon, kiu perfekte komprenas niajn problemojn, kaj la dua chelo situis en lia loghejo. Li loghas tie, en la dudeka jarcento, sed iufoje aperas en estonta tempo pro sia profesio.
Tiumomento en la chelo aperis Alisa. Shi eliris al la tribuno aspektante kiel persono, kiu perfekte plenumis sian devon. Shi portis dikan malnovtempan libron sub sia brako.
– Jen vi mem konvinkighis... – la reprezentanto de la instituto diris.
La halo unuanime ekaplaudis.
– Knabineto, rakontu, kion vi vidis? – la preleganto diris, ech ne lasante min aliri Alisan.
– Tie estas tre interese, – shi respondis. – Bum! – kaj mi jam estas en alia chambro. Tie ochjo sidis che tablo kaj skribis ion. Li demandis min: "Chu vi, knabineto, estas el la dekdua jarcento?" Mi diris, ke vershajne estas, sed mi ne kalkulis nian jarcenton, char ankorau malbone scipovas kalkuli, mi iradas en infanvartejon, en la grupon por mezaghuloj. La ochjo diris, ke tre agrable, kaj ke mi devas reveni. "Chu vi volas vidi Moskvon tian, kia ghi estis, kiam via avo ankorau ne ekzistis?" Mi diris, ke mi volas. Kaj li montris al mi ghin. Ghi estis tre mirinda kaj malalta urbo. Poste mi demandis pri lia nomo, kaj li diris, ke lia nomo estas Arkadio, kaj ke li estas verkisto, kaj verkas sciencfikciajn librojn pri estonta tempo. Evidentighis, ke li elpensadas ne chion, char homoj el nia tempo iufoje venas al li kaj rakontas chion. Sed li devas rakonti pri tio al neniu, char tio estas tre ghranda sekreto. Li donacis al mi sian libron... Kaj poste mi revenis.
La halo salutis rakonton de Alisa per brua aplaudado.
Post tiuj vortoj estiminda akademiano levighis kaj diris:
– Knabineto, vi tenas la unikan libron en la manoj, nome, la unuan eldonon de sciencfikcia romano "La makuloj sur la Marso". Chu vi ne povas donaci tiun libron al mi? Vi ja ankorau ne scias legi.
– Ne, mi ne povas, – Alisa diris. – Mi baldau scipovos kaj mem tralegos.

<<

Главная страница

О ВСЕОБЩЕМ ЯЗЫКЕPRI TUTKOMUNA LINGVO
О РУССКОМ ЯЗЫКЕPRI RUSA LINGVO
ОБ АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕPRI ANGLA LINGVO
О ДРУГИХ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЯЗЫКАХPRI ALIAJ NACIAJ LINGVOJ
БОРЬБА ЯЗЫКОВBATALO DE LINGVOJ
СТАТЬИ ОБ ЭСПЕРАНТОARTIKOLOJ PRI ESPERANTO
О "КОНКУРЕНТАХ" ЭСПЕРАНТОPRI "KONKURENTOJ" DE ESPERANTO
УРОКИ ЭСПЕРАНТОLECIONOJ DE ESPERANTO
КОНСУЛЬТАЦИИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ ЭСП.KONSULTOJ DE E-INSTRUISTOJ
ЭСПЕРАНТОЛОГИЯ И ИНТЕРЛИНГВИСТИКАESPERANTOLOGIO KAJ INTERLINGVISTIKO
ПЕРЕВОД НА ЭСПЕРАНТО ТРУДНЫХ ФРАЗTRADUKO DE MALSIMPLAJ FRAZOJ
ПЕРЕВОДЫ РАЗНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙTRADUKOJ DE DIVERSAJ VERKOJ
ФРАЗЕОЛОГИЯ ЭСПЕРАНТОFRAZEOLOGIO DE ESPERANTO
РЕЧИ, СТАТЬИ Л.ЗАМЕНГОФА И О НЕМVERKOJ DE ZAMENHOF KAJ PRI LI
ДВИЖЕНИЯ, БЛИЗКИЕ ЭСПЕРАНТИЗМУPROKSIMAJ MOVADOJ
ВЫДАЮЩИЕСЯ ЛИЧНОСТИ И ЭСПЕРАНТОELSTARAJ PERSONOJ KAJ ESPERANTO
О ВЫДАЮЩИХСЯ ЭСПЕРАНТИСТАХPRI ELSTARAJ ESPERANTISTOJ
ИЗ ИСТОРИИ РОССИЙСКОГО ЭСП. ДВИЖЕНИЯEL HISTORIO DE RUSIA E-MOVADO
ЧТО ПИШУТ ОБ ЭСПЕРАНТОKION ONI SKRIBAS PRI ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО В ЛИТЕРАТУРЕESPERANTO EN LITERATURO
ПОЧЕМУ ЭСП.ДВИЖЕНИЕ НЕ ПРОГРЕССИРУЕТKIAL E-MOVADO NE PROGRESAS
ЮМОР ОБ И НА ЭСПЕРАНТОHUMURO PRI KAJ EN ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО - ДЕТЯМESPERANTO POR INFANOJ
РАЗНОЕDIVERSAJHOJ
ИНТЕРЕСНОЕINTERESAJHOJ
ЛИЧНОЕPERSONAJHOJ
АНКЕТА/ ОТВЕТЫ НА АНКЕТУDEMANDARO / RESPONDARO
ПОЛЕЗНЫЕ ССЫЛКИUTILAJ LIGILOJ
IN ENGLISHPAGHOJ EN ANGLA LINGVO
СТРАНИЦЫ НА ЭСПЕРАНТОPAGHOJ TUTE EN ESPERANTO
НАША БИБЛИОТЕКАNIA BIBLIOTEKO


© Все права защищены. При любом использовании материалов ссылка на сайт miresperanto.com обязательна! ОБРАТНАЯ СВЯЗЬ