ДЕВОЧКА, С КОТОРОЙ НИЧЕГО НЕ СЛУЧИТСЯ


ПРОПАВШИЕ ГОСТИ

Подготовка к встрече лабуцильцев проходила торжественно. Еще ни разу Солнечную систему не посещали гости со столь далекой звезды.
Первой сигналы лабуцильцев приняла станция на Плутоне, а через три дня связь с ними установила Лондельская радиообсерватория.
Лабуцильцы были еще далеко, но космодром Шереметьево-4 был полностью готов к их приему. Девушки из оранжереи "Красная роза" украсили его гирляндами цветов, а слушатели Высших поэтических курсов отрепетировали музыкально-литературный монтаж. Все посольства забронировали места на трибунах, и корреспонденты ночевали в буфете космодрома.
Алиса жила неподалеку, на даче во Внукове, и собирала гербарий. Она хотела собрать гербарий лучше, чем собрал Ваня Шпиц из старшей группы. Таким образом, Алиса не принимала участия в подготовке торжественной встречи. Она даже ничего не знала о ней. Да и я сам к встрече не имел прямого отношения. Моя работа начнется потом, когда лабуцильцы приземлятся.
А тем временем события развивались следующим образом.
8 марта лабуцильцы сообщили, что выходят на круговую орбиту. Примерно в это время и произошла трагическая случайность. Вместо лабуцильского корабля станции наведения засекли потерянный два года назад шведский спутник "Нобель-29". Когда же ошибка была обнаружена, оказалось, что лабуцильский корабль исчез. Он уже пошел на посадку, и связь с ним временно прервалась.
9 марта в 6:33 лабуцильцы сообщили, что произвели посадку в районе 55°20' северной широты и 37°40' восточной долготы по земной системе координат, с возможной ошибкой в 15', то есть неподалеку от Москвы.
В дальнейшем связь прервалась, и восстановить ее, за исключением одного случая, о котором я скажу потом, не удавалось. Оказывается, земная радиация пагубным образом воздействовала на приборы лабуцильцев.
В тот же момент сотни машин и тысячи людей бросились в район посадки гостей. Дороги были забиты желающими найти лабуцильцев. Космодром Шереметьево-4 опустел. В буфете не осталось ни одного корреспондента. Небо Подмосковья было увешано вертолетами, винтокрылами, орнитоптерами, вихрелетами и прочими летательными аппаратами. Казалось, тучи громадных комаров нависли над землей.
Если бы даже корабль лабуцильцев ушел под землю, его все равно обнаружили бы.
Но его не нашли.
Ни один из местных жителей не видел, как спускался корабль. А это тем более странно, потому что в те часы почти все жители Москвы и Подмосковья смотрели в небо.
Значит, произошла ошибка.
К вечеру, когда я вернулся с работы на дачу, вся нормальная жизнь планеты была нарушена. Люди боялись, не случилось ли чего-нибудь с гостями.
- Может быть, - спорили в монорельсе, - они из антивещества и при входе в земную атмосферу испарились?
- Без вспышки, бесследно? Чепуха!
- Но много ли мы знаем о свойствах антивещества?
- А кто тогда радировал, что совершил посадку?
- Может быть, шутник?
- Ничего себе шутник! Так, может быть, он и с Плутоном разговаривал?
- А может быть, они невидимы?
- Все равно их обнаружили бы приборы...
Но все-таки версия о невидимости гостей завоевывала все больше сторонников...
Я сидел на веранде и думал: а может, они приземлились рядом, на соседнем поле? Стоят сейчас, бедные, рядом со своим кораблем и удивляются, почему это люди не хотят обращать на них внимание. Вот-вот обидятся и улетят... Я хотел было уже спуститься вниз и отправиться на то самое поле, как увидел цепочку людей, выходящих из леса. Это были жители соседних дач. Они держались за руки, будто играли в детскую игру "каравай, каравай, кого хочешь выбирай". Я понял, что соседи предугадали мои мысли и ищут на ощупь невидимых гостей.
И в этот момент внезапно заговорили все радиостанции мира. Они передавали запись сообщения, пойманного радиолюбителем из Северной Австралии. В сообщении повторялись координаты и затем следовали слова: "Находимся в лесу... Выслали первую группу на поиски людей. Продолжаем принимать ваши передачи. Удивлены отсутствием контактов..." На этом связь оборвалась.
Версия о невидимости немедленно приобрела еще несколько миллионов сторонников.
С террасы мне было видно, как цепочка дачников остановилась и затем снова повернула к лесу. И в этот момент на террасу поднялась Алиса с корзинкой земляники в руке.
- Зачем они все бегают? - спросила она, не поздоровавшись.
- Кто "они"? Надо говорить "здравствуй", если не видела с утра своего единственного отца.
- С вечера. Я спала, когда ты уехал. Здравствуй, папа. А что случилось?
- Лабуцильцы потерялись, - ответил я.
- Я их не знаю.
- Их никто еще не знает.
- А как же они тогда потерялись?
- Летели на Землю. Прилетели и потерялись.
Я чувствовал, что говорю ерунду. Но ведь это была чистая правда.
Алиса взглянула на меня с подозрением:
- А разве так бывает?
- Нет, не бывает. Обычно не бывает.
- А они космодрома не нашли?
- Наверно.
- И где они потерялись?
- Где-то под Москвой. Может быть, и неподалеку отсюда.
- И их ищут на вертолетах и пешком?
- Да.
- А почему они не придут сами?
- Наверно, они ждут, пока к ним придут люди. Ведь они первый раз на Земле. Вот и не отходят от корабля.
Алиса помолчала, будто удовлетворенная моим ответом. Прошлась раза два, не выпуская из рук корзиночки с земляникой, по террасе. Потом спросила:
- А они в поле или в лесу?
- В лесу.
- А откуда ты знаешь?
- Они сами сказали. По радио.
- Вот хорошо.
- Что хорошо?
- Что они не в поле.
- Почему?
- Я испугалась, что я их видела.
- Как так?!
- Да никак, я пошутила...
Я вскочил со стула. Вообще-то Алиса большая выдумщица...
- Я не ходила в лес, папа. Честное слово, не ходила. Я была на полянке. Значит, я не их видела.
- Алиса, выкладывай все, что знаешь. И ничего от себя не добавляй. Ты видела в лесу странных... людей?
- Честное слово, я не была в лесу.
- Ну хорошо, на поляне.
- Я ничего плохого не сделала. И они вовсе не странные.
- Да ответь ты по-человечески: где и кого ты видела? Не мучай меня и все человечество в моем лице!
- А ты человечество?..
- Послушай, Алиса...
- Ну ладно. Они здесь. Они пришли со мной.
Я невольно оглянулся. Терраса была пуста. И если не считать ворчливого шмеля, никого, кроме нас с Алисой, на ней не было.
- Да нет, ты не там смотришь, - Алиса вздохнула, подошла ко мне поближе и сказала: - Я их хотела оставить себе. Я же не знала, что человечество их ищет.
И она протянула корзинку с земляникой. Она поднесла мне корзиночку к самым глазам, и я, сам себе не веря, ясно разглядел две фигурки в скафандрах. Они были измазаны земляничным соком и сидели, оседлав вдвоем одну ягоду.
- Я им не делала больно, - сказала Алиса виноватым голосом. - Я думала, что они гномики из сказки.
Но я уже не слушал ее. Нежно прижимая корзиночку к сердцу, я мчался к видеофону и думал, что трава для них должна была показаться высоким лесом.
Так состоялась первая встреча с лабуцильцами.
MALAPERINTAJ GASTOJ

Al renkonto kun labucianoj oni preparis sin solene. Ghis nun gastoj de tiom malproksima stelo ne vizitis la Sunan sistemon ech unufoje.
Komence la stacio sur Plutono ricevis ilian signalon, kaj post tri tagoj la Londela observatorio komunikighis kun ili.
La labucianoj dume estis malproksime, sed kosmodromo Sherjementjevo-4 estis tute preta por akcepti ilin. Junulinoj de la orangherio "Rugha rozo" ornamis ghin per girlandoj da floroj, kaj lernantoj de Supera Poeta Kurso finis provludi muziko-beletran spektajhon. Chiuj ambasadorejoj rezervis al si lokojn por spektantoj, kaj jhurnalistoj pasigis noktojn en kosmodromaj restoracioj.
Tiam Alisa loghis ne tre malproksime, en la somerdomo de Vnukovo, kaj serchadis vegetajhojn por herbokolekto. Shi deziris, ke shia herbokolekto estu pli plena ol tiu de Vachja Shpic el grupo de pliaghuloj. Do Alisa ne kontribuis por preparado al la solena renkontigho. Shi ech nenion pri ghi sciis. Ghi ankau al mi mem koncernis ne rekte. Mia laboro devis komencighi poste, kiam la labucianoj jam alterighos.
Kaj dume eventoj sinsekvadis tiamaniere.
8-an de Marto la labucianoj informis, ke ili ghisiras la cirklan orbiton. Kaj chagrena okazajho hazarde estighis proksimume en tiu sama tempo. Anstatau la shipo de la labucianoj, radiolokigiloj sekvis la svedan sputnikon "Nobel-29", perditan antau du jaroj. Kiam oni ekkonsciis sian eraron, evidentighis, ke la shipo de la labucianoj malaperis. Ghi komencis alterighon, kaj kontakto kun ghi esis perdita por kelka tempo.
9-an de Marto la labucianoj informis, ke ili alterighis en chirkau 55°20' nordan latitudon kaj en 37°40' orientan longitudon, lau tera koordinatsistemo, kun eventuala 15'-a eraro; alivorte, en chirkauajhon de Moskvo.
Poste la kontakto chesis, kaj oni ne sukcesis rekontaktighi, krom unu okazo, pri kiu mi rakontos malsupre. Nun evidentighis, ke surteraj radioj difektadis aparataron de la labucianoj.
Centoj da autoj kaj miloj da homoj tuj jhetis sin en la regionon, kie la gastoj alterighis. Vojoj estis plenaj je tiuj, kiuj intencis trovi la labucianojn. La kosmodromo Sherjementjevo-4 ighis tute senhoma. Ech unu jhurnalisto ne restis en ghia restoracio. Pendantaj autogiroj, helikopteroj, birdopteroj, ventoflugiloj kaj aliaj flugaparatoj plenigis la chielon chirkau Moskvo. Shajnis, ke amasoj da grandaj kuloj, kiel nubegoj, levighis super la teron.
Se la shipo de la labucianoj ech subterighus, do ankau tiuokaze oni sukcesus trovi ghin.
Sed oni ne trovis ghin.
Ech unu el chi-tieaj loghantoj ne vidis alterighon de la shipo. Tio estis tre stranga afero, char dum tiuj horoj preskau chiuj loghantoj de Moskvo kaj de ghiaj chirkauajho direktedis siajn rigardojn en la chielon.
Sekve, fusho okazis.
Vespere, kiam mi revenis en somerdomon post laboro, la normala vivo de planedo estis tute rompita. Homoj timis, ke io malbona okazis al la gastoj.
- Povas esti, - oni diskutis en trajno, - ili konsistas el la antimaterio, do enighante en la teran atmosferon ili neniighis, chu?
- Sen eksplodo, senspure, chu? Jen sensencajho!
- Sed chu ni scias multe pri kvalitoj de la antimaterio?
- Sed kiu radiis, ke li alterighis?
- Eble, iu shercemulo, chu?
- Kia mirinda shercemulo! Sekve, al Plutono parolis ankau li, chu?
- Povas esti, ke ili estas nevideblaj?
- Ne gravas, oni per iu ilo ja trovus ilin...
Tamen hipotezo pri nevidebleco de la gastoj atingadis pli kaj pli multe da adeptoj...
Mi sidis sur la verando kaj pensis: chu ili alterighis tuj apuden, sur najbaran kampon? Nun ili staras, kompatindaj, che sia shipo kaj miras, kial homoj ne volas rimarki ilin. Kaj baldau ili ofendighos kaj forflugos... Mi jam estis malsuprenighonta kaj ironta al la supremenciita kampo, kiam ekvidis vicon da homoj, irantaj el arbaro. Tiuj estis loghantoj de najbaraj somerdomoj. Ili prenis la manojn unu de la alia, kvazau ludantaj infanoj. Mi komprenis, ke pensoj, samaj al miaj, antaue venis al miaj najbaroj kaj nun tiuj palpe serchas nevideblajn gastojn.
Kaj tiumomente chiuj radiostacioj en la mondo subite ekparolis. Ili dissendadis komunikajhon surbendigitan fare de radioamatoro el Norda Australio. En la komunikajho oni ripetis koordinatojn, kaj poste sekvis la vortoj: "Ni trovighas en arbaro... Ni ekspedis unuan grupon por serchi homojn. Ni estos ricevantaj viajn radiosendajhojn. Tre mirinda estas malesto de kontaktoj..." Post tio la komunikajho chesis.
La hipotezo pri nevidebleco de la gastoj tuj atingis kelkajn milionojn da pliaj adeptoj.
De sur la treaso estis videble, ke vico da homoj haltis kaj poste direktis sin reen al arbaro. Kaj en tiu momento Alisa suprenighis sur la terason, portante korbeton da fragoj en sia mano.
- Kial ili chiuj kuradas? – shi demandis sen saluti min.
- Kiu estas "ili"? Decas diri "Saluton", se vi ekde la mateno ne vidis vian unusolan patron.
- Ekde la vespero. Mi dormis, kiam vi forveturis. Saluton, pachjo. Sed kio okazis?
- La labucianoj perdighis, - mi respondis.
- Mi ne konas ilin.
- Neniu ankorau konas ilin.
- Sed kiel do tiuokaze ili povis perdighi?
- Ili flugis al Tero, ghisflugis kaj perdighis.
Mi sentis, ke mi diras sensencajhon. Sed tio ja estis pura vero.
Alisa suspektante ekrigardis min:
- Sed tio ne povas okazi, chu ne?
- Ne povas. Kutime ne povas.
- Chu ili ne trovis kosmodromon?
- Vershajne.
- Kie do ili perdighis?
- Ie apud Moskvo. Povas esti, ke tute proksime al tie chi.
- Kaj oni serchadas ilin per helikopteroj kaj piede?
- Jes.
- Sed kial ili mem ne aliras?
- Vershajne, ili atendas, kiam homoj aliros ilin. Ili ja unuafoje estas sur Tero, do ne malproksimighas de la shipo.
Alisa iom silentadis, kvazau shi kontentighis per mia respondo. Shi dufoje transiris la terason, ghis nun prenante la korbeton da fragoj per siaj manoj.
- Ili trovighas chu en kampo au en arbaro?
- En arbaro.
- Kial do vi scias tion?
- Ili mem diris. Per radio.
- Do bone.
- Kio estas bona?
- Tio, ke ili estas ne en kampo.
- Kial?
- Mi ektimis, ke mi vidis ilin.
- Kiel do?!
- Neniel, mi serchis...
Mi eksaltis de sur segho. Certe, Alisa estas granda fantaziulino, sed...
- Mi ne iris en arbaron, pachjo. Mi jhuras, ke ne iris. Mi estis sur kampeto. Do mi ne vidis ilin.
- Alisa, diru chion, kion vi scias. Kaj ne aldonu proprajn fantazajhojn. Chu vi vidis en arbaro strangajn... homojn?
- Mi jhuras, ke mi ne estis en arbaro.
- Bone, sur la kampeto.
- Mi faris nenion malbonan. Kaj ili tute ne estas strangaj.
- Respondu ja lau homa maniero: kie kaj kiun vi vidis? Ne turmentu min kaj tutan homaron en mia persono!
- Chu vi estas la homaro?
- Alisa, komprenu...
- Bone. Ili estas chi tie. Ili venis kun mi.
Mi nevole chirkaurigardis. La teraso estis senhoma. Se oni ne konsiderus grumblantan burdon, do oni povus trovi sur ghi neniun, krom mi kaj Alisa.
- Ne, vi rigardas ja ne tien, - Alisa enspiris, aliris pli proksime kaj diris: - Mi intencis restigi ilin kun mi. Mi ja ne scias, ke la homaro serchadis ilin.
Kaj shi etendis la korbeton da fragoj al mi. Shi alportis la korbeton preskau ghis miaj okuloj, kaj mi, ne kredante al mi mem, klare ekvidis du figuretojn, vestigitajn per skafandroj. Ili malpurighis per fraga suko kaj sidis duope sur unu bero, kiel sur chevalo.
- Mi ne kauzis doloron al ili, - Alisa diris per pentanta vocho. – Mi opiniis, ke ili estas gnomoj el fabelo.
Sed mi jam ne auskultis shin. Zorge alpremante la korbeton al la koro, mi rapidis al videofono kaj pensis, ke al ili herbo povas shajni alta arbaro.
Tiel homoj unuafoje renkontis labucianojn.

<< >>

© Все права защищены. При любом использовании материалов ссылка на сайт miresperanto.com обязательна! ОБРАТНАЯ СВЯЗЬ