Чтобы проучить Женю, к вечеру, так и не сказав сестренке ни слова, Ольга уехала в Москву.

В Москве никакого дела у нее не было. И поэтому, не заезжая к себе, она отправилась к подруге, просидела у нее дотемна и только часам к десяти пришла на свою квартиру. Она открыла дверь, зажгла свет и тут же вздрогнула: к двери в квартиру была пришпилена телеграмма. Ольга сорвала телеграмму и прочла ее. Телеграмма была от папы.

Por doni bonan lecionon al Jhenja, vespere ne dirinte ech unu vorton, Olga forveturis al Moskvo.

En Moskvo shi havis nenian aferon. Pro tio ne vizitinte sian loghejon, shi veturis al sia amikino, estis che shi ghis vespero kaj nur chirkau la deka shi venis hejmen. Malferrninte la pordon, shaltis lumo n kaj ektremis: al la pordo de la loghejo estis alnajlita telegramo. Shi deshiris ghin kaj tralegis. La telegramo estis de la pachjo.

К вечеру, когда уже разъезжались из парка грузовики, Женя и Таня забежали на дачу. Затевалась игра в волейбол, и Женя должна была сменить туфли на тапки.

Она завязывала шнурок, когда в комнату вошла женщина - мать белокурой девчурки. Девочка лежала у нее на руках и дремала.

Узнав, что Ольги нет дома, женщина опечалилась.

- Я хотела оставить у вас дочку, - сказала она. - Я не знала, что нет сестры... Поезд приходит сегодня ночью, и мне надо в Москву - встретить маму.

- Оставьте ее, - сказала Женя. - Что же Ольга... А я не человек, что ли? Кладите ее на мою кровать, а я на другой лягу.

- Она спит спокойно и теперь проснется только утром, - обрадовалась мать. - К ней только изредка нужно подходить и поправлять под ее головой подушку.

Девчурку раздели, уложили. Мать ушла. Женя отдернула занавеску, чтобы видна была через окно кроватка, захлопнула дверь террасы, и они с Таней убежали играть в волейбол, условившись после каждой игры прибегать по очереди и смотреть, как спит девочка.

Только что они убежали, как на крыльцо вошел почтальон. Он стучал долго, а так как ему не откликались, то он вернулся к калитке и спросил у соседа, не уехали ли хозяева в город.

- Нет, - отвечал сосед, - девчонку я сейчас тут видел. Давай я приму телеграмму.

Сосед расписался, сунул телеграмму в карман, сел на скамью и закурил трубку. Он ожидал Женю долго.

Прошло часа полтора. Опять к соседу подошел почтальон.

- Вот, - сказал он. - И что за пожар, спешка? Прими, друг, и вторую телеграмму.

Сосед расписался. Было уже совсем темно. Он прошел через калитку, поднялся по ступенькам террасы и заглянул в окно. Маленькая девочка спала. Возле ее головы на подушке лежал рыжий котенок. Значит, хозяева были где-то около дома.

Сосед открыл форточку и опустил через нее обе телеграммы. Они аккуратно легли на подоконник, и вернувшаяся Женя должна была бы заметить их сразу.

Но Женя их не заметила. Придя домой, при свете луны она поправила сползшую с подушки девчурку, турнула котенка, разделась и легла спать.

Она лежала долго, раздумывая о том: вот она какая бывает, жизнь! И она не виновата, и Ольга как будто бы тоже. А вот впервые они с Ольгой всерьез поссорились.

Было очень обидно. Спать не спалось, и Жене захотелось булки с вареньем. Она спрыгнула, подошла к шкафу, включила свет и тут увидела на подоконнике телеграммы.

Ей стало страшно. Дрожащими руками она оборвала заклейку и прочла.

В первой было: "Буду сегодня проездом от двенадцати ночи до трех утра тчк Ждите на городской квартире папа".

Во второй: "Приезжай немедленно ночью папа будет в городе Ольга".

С ужасом глянула на часы. Было без четверти двенадцать. Накинув платье и схватив сонного ребенка, Женя, как полоумная, бросилась к крыльцу Одумалась. Положила ребенка на кровать. Выскочила на улицу и помчалась к дому старухи молочницы. Она грохала в дверь кулаком и ногой до тех пор, пока не показалась в окне голова соседки.

- Чего стучишь? - сонным голосом спросила она. - Чего озоруешь?

- Я не озорую, - умоляюще заговорила Женя. - Мне нужно молочницу, тетю Машу. Я хотела ей оставить ребенка.

- И что городишь? - захлопывая окно, ответила соседка. - Хозяйка еще с утра уехала в деревню гостить к брату.

Со стороны вокзала донесся гудок приближающегося поезда. Женя выбежала на улицу и столкнулась с седым джентльменом, доктором.

- Простите! - пробормотала она. - Вы не знаете, какой это гудит поезд?

Джентльмен вынул часы.

- Двадцать три пятьдесят пять, - ответил он. - Это сегодня на Москву последний.

- Как - последний? - глотая слезы, прошептала Женя. - А когда следующий?

- Следующий пойдет утром, в три сорок. Девочка, что с тобой? - хватая за плечо покачнувшуюся Женю, участливо спросил старик. - Ты плачешь? Может быть, я тебе чем-нибудь смогу помочь?

- Ах нет! - сдерживая рыдания и убегая, ответила Женя. - Теперь уже мне не может помочь никто на свете.

Vespere, kiam el la parko disveturis la kamionoj, Jhenja kaj Tanja venis hejmen. Ili volis ludi flugpilkon, Jhenja devis shanghi la shuojn je sportshuoj.

Shi estis nodanta la shnuretojn, kiam en la chambron eniris virino: la patrino de la blonda knabino. La knabino kushis sur shiaj brakoj kaj dormis.

Eksciinte, ke Olga ne estas hejme, la virino chagrenighis.

- Mi volis lasi che shi la knabinon — diris shi. — Mi ne sciis, ke la fratino forestas. La trajno venas hodiau nokte sed ... mi devas veturi al Moskvo, por renkonti la patrinon.

- Lasu shin — diris Jhenja. — Kial Olga? ... Sed chu mi ne estas homo? Kushigu shin sur mian liton, kaj mi sur la alian kushighos.

- Shi dormas trankvile kaj vekighos nur matene - ekghojis la patrino. — Necesas nur neofte venadi al shi kaj ghustigi la kusenon sub la kapo.

La knabino estis senvestigita kaj enlitigita. La patrino foriris. Jhenja flankenigis la kurtenon, por ke videblu la lito tra la fenestro, kaj forkuris kun Tanja ludi flugpilkon, interkonsentinte post chiu ludo lauvice veni kaj rigardi, kiel dormas la knabino.

Tuj post ilia forkuro, sur la peroneton suriris poshtisto. Li longe frapis kaj, char neniu reefiis, li revenis kaj demandis la najbarinon, chu forveturis al la urbo la mastroj.

— Ne — respondis la najbaro. — la knabinon mi jhus vidis chi tie. Mi akceptu la telegramon.

La najbaro kvitancis, enposhigis la telegramon, sidighis sur la benkon kaj ekfumis pipon. Li estis atendanta Jhenjan longe.

Pasis unu kaj duono da horoj. Denove al la najbaro venis la poshtisto.

— Jen — diris li. — Chu estas iu incendio, hasto? Akceptu, arniko, alian telegramon.

La najbaro kvitancis la ricevon. Estis jam mallume. Li pashis tra la barilpordo, supreniris la shtuparon de la peroneto kaj enrigardis tra la fenestro. La malgranda knabino dormis. Apud shia kapo sur la kuseno kushis rufa katido. Tio signifis, ke la mastroj estas ie apud la domo.

La najbaro malfermis la ventolgicheton kaj jhetis tra ghi ambau telegramojn. Ili orde kushighis sur la fenestrobreton, kaj reveninte Jhenja devus rimarki ilin tuj.

Sed Jhenja ilin ne rimarkis. Veninte hejmen che lunlumo, shi ghustigis la kusenon sub la kapo de la knabino, pelis la katidon, senvestighis kaj enlitighis.

Shi ionge kushis meditante pri tio: jen kia povas esti la vivo! S hi ne kulpas, kaj Olga same ankau ne. Sed unuan fojon shi kaj Ol ga vere malpacighls.

Estis domaghe. Shi ne povis dormi kaj ekdeziris bulkon kun konfitajho. Shi salte ellitighis, venis al la shranko, shaltis la lumon kaj tuj ekvidis la telegramojn sur la fenestrobreto.

Shi ektimis. Per tremantaj manoj shi deshiris la glustrion kaj tralegis:

Mi estos hodiau preterpase de la dudek kvara ghis la tria de mateno en Moskvo. Atendu min en la urba loghejo. Pachjo.

Venu senprokraste, nokte la pachjo estos en la urbo. Olga.

Kun teruro shi rigardis la horloghon. Estis kvarono antau la dudek kvara. Surmetinte la robon kaj kaptinte la dormantan infanon, Jhenja kvazau freneza jhetis sin al la peroneto. Shi haltis pensante. Remetis la etulinon sur la liton. Eliris al la strato kaj ekkuris al la domo de la olda laktoliverantino. Shi frapegis sur la pordo per la pugno kaj piedo, ghis aperis en la fenestro la kapo de la najbarino.

- Kial vi frapas? — per dorma vocho demandis la lasta. — Kial vi petolas?

- Mi ne petolas — petege ekparolis Jhenja — mi bezonas la laktoliverantinon, onjon Masha. Mi volas al shi lasi la infanon.

K - ion vi stultulas? - batfermante la fenestron, respondis la najbarino. — Shi dematene forveturis al la vilagho gasti che la frato.

De la stacidoma flanko venis signalo de proksimighanta trajno. Jhenja elkuris eksteren kaj kunpushigis kun la grizhara ghentlemano, la doktoro.

— Pardonu! — balbutis shi. — Chu vi ne scias, kiu trajno signalas?

La ghentlemano elposhigis horloghon.

- Estas nun la dudek tria kaj kvindek kvin — respondis li.— Tio estas por hodiau la lasta al Moskvo.

- Kial la lasta? - glutante la larmojn, flustris Jhenja. - Kaj kiam estos la sekva?

- La sekva veturos matene, je la tria kvardek. Knabino, kio okazis al vi? — kaptante je ia shultro shancelighintan Jhenjan, kompateme demandis la oldulo. — Chu vi ploras? Eble mi povas helpi al vi.

- Ho, ne! — retenante plorsingultojn kaj forkurante, respondis Jhenja. — Nun al mi jam povas helpi neniu en la mondo!

Дома уткнулась головой в подушку, но тотчас же вскочила и гневно посмотрела на спящую девчурку. Опомнилась, одернула одеяло, столкнула с подушки рыжего котенка.

Она зажгла свет на террасе, в кухне, в комнате, села на диван и покачала головой. Так сидела она долго и, кажется, ни о чем не думала. Нечаянно она задела валявшийся тут же аккордеон. Машинально подняла его и стала перебирать клавиши. Зазвучала мелодия, торжественная и печальная. Женя грубо оборвала игру и подошла к окну. Плечи ее вздрагивали.

Нет! Оставаться одной и терпеть такую муку сил у нее больше нет. Она зажгла свечку и, спотыкаясь, через сад пошла к сараю.

Вот и чердак. Веревка, карта, мешки, флаги. Она зажгла фонарь, подошла к штурвальному колесу, нашла нужный ей провод, зацепила его за крюк и резко повернула колесо.

Hejme shi enshovis la kapon en la kusenon, sed tuj eksaltis kaj kolerege rigardis la dormantan knabinon. Sed tuj shi ekregis sin, ghustigis la l itkovrilon, forpushis la rufan katidon.

Shi shaltis la lumon en la teraso, en la kuirejo, en la chambro, sidighis sur la kanapon kaj skuis la kapon. Tiel shi sidis longe kaj shajne pri nenio pensis. Neintence shi tushis la kushantan tie akordionon. Mekanike shi levis ghin kaj komencis premeti la. klavojn. Eksonis melodio majesta kaj malgaja. Jhenja krude chesis la muzikadon kaj alvenis al la fenestro. Shiaj shultroj tremetis.

Ne! Resti sola kaj toleri tian turmenton plu shi ne havis fortojn. Shi bruligis la kandelon kaj tra la ghardeno stumblante iris al la kabano.

Jen jam estas la subtegmento. La shnuro, mapo, sakoj, flagoj. Shi ekbruligis lanternon, venis al la rado, ligis ghin al hoko kaj abrupte turnis la radon.

Тимур спал, когда Рита тронула его за плечо лапой. Толчка он не почувствовал. И, схватив зубами одеяло, Рита стащила его на пол.

Тимур вскочил.

- Ты что? - спросил он, не понимая. - Что-нибудь случилось?

Собака смотрела ему в глаза, шевелила хвостом, мотала мордой. Тут Тимур услыхал звон бронзового колокольчика.

Недоумевая, кому он мог понадобиться глухой ночью, он вышел на террасу и взял трубку телефона.

- Да, я, Тимур, у аппарата. Это кто? Это ты... Ты, Женя?

Сначала Тимур слушал спокойно. Но вот губы его зашевелились, по лицу пошли красноватые пятна. Он задышал часто и отрывисто.

- И только на три часа? - волнуясь, спросил он. - Женя, ты плачешь? Я слышу... Ты плачешь. Не смей! Не надо! Я приду скоро...

Он повесил трубку и схватил с полки расписание поездов.

- Да, вот он, последний, в двадцать три пятьдесят пять. Следующий пойдет только в три сорок. - Он стоит и кусает губы. - Поздно! Неужели ничего нельзя сделать? Нет! Поздно!

Но красная звезда днем и ночью горит над воротами Жениного дома. Он зажег ее сам, своей рукой, и ее лучи, прямые, острые, блестят и мерцают перед его глазами.

Дочь командира в беде! Дочь командира нечаянно попала в засаду.

Он быстро оделся, выскочил на улицу, и через несколько минут он уже стоял перед крыльцом дачи седого джентльмена. В кабинете доктора еще горел свет. Тимур постучался. Ему открыли.

- Ты к кому? - сухо и удивленно спросил его джентльмен.

- К вам, - ответил Тимур.

- Ко мне? - Джентльмен подумал, потом широким жестом распахнул дверь и сказал: - Тогда... прошу пожаловать!..

Они говорили недолго.

- Вот и все, что мы делаем, - поблескивая глазами, закончил свой рассказ Тимур. - Вот и все, что мы делаем, как играем, и вот зачем мне нужен сейчас ваш Коля.

Молча старик встал. Резким движением он взял Тимура за подбородок, поднял его голову, заглянул ему в глаза и вышел.

Он прошел в комнату, где спал Коля, и подергал его за плечо.

- Вставай, - сказал он, - тебя зовут.

- Но я ничего не знаю, - испуганно тараща глаза, заговорил Коля. - Я, дедушка, право, ничего не знаю.

- Вставай, - сухо повторил ему джентльмен. - За тобой пришел твой товарищ.

На чердаке на охапке соломы, охватив колени руками, сидела Женя. Она ждала Тимура. Но вместо него в отверстие окна просунулась взъерошенная голова Коли Колокольчикова.

- Это ты? - удивилась Женя. - Что тебе надо?

- Я не знаю, - тихо и испуганно отвечал Коля. - Я спал. Он пришел. Я встал. Он послал. Он велел, чтобы мы с тобой спустились вниз, к калитке.

- Зачем?

- Я не знаю. У меня у самого в голове какой-то стук, гудение. Я, Женя, и сам ничего не понимаю.

Timur estis dormanta, kiam Rita tushis lin je la shultro per la piedo. La pushon li ne sentis. Kaptinte per la dentoj la litkovrilon, Rita fortiris ghin sur la plankon.

Timur eksaltis.

— Kion vi? — demandis li nekomprene. — Chu io okazis?

La hundo rigardis liajn okulojn, movis per la vosto, skuis la muzelon. Tiam Timur ekaudis sonon de la bronza sonorilo.

Ne komprenante, al kiu li povas esti bezonata dum la profunda nokto, li eliris en la terason, prenis la telefonilon.

— Jes, mi, Timur, estas che la aparato. Kiu estas? Chu tiu estas vi ... Vi, Jhenja?

Komence Timur estis auskultanta trankvile. Sed jen liaj lipoj ekmovighis, sur la vizagho aperis rughetaj makuloj. Li ekspiris ofte kaj senorde.

— Chu nur por tri horoj? — agitighante demandis li. - Jhenja, chu vi ploras? Mi audas ... Vi ploras. Ne faru! Ne necesas! Mi venos baldau ...

Li pendigis la parolilon kaj prenis de la breto horaron de la trajnoj.

— Jes, estas ghi, la lasta, je la dudek tria kvindek kvin. La sekva veturos nur je la tria kvardek. - Li staras kaj mordas la lipojn. — Estas malfrue! Chu nenio estas farebla? Ne! Estas malfrue!

Sed la rugha stelo tage kaj nokte brilas super la pordego de la domo de Jhenja. Li briligis ghin mem, propramane, kaj ghiaj radioj estas rektaj, akraj, kaj lume tremas antau liaj okuloj.

La filino de la komandanto estas en malfelicho. La filino de komandanto hazarde falis en kaptilon.

Li rapide vestighis, elkuris en la straton kaj post kelkaj minutoj li jam estis staranta antau la peroneto de la vilao de la grizhara ghentlemano. En la kabineto de la doktoro estis lumo. Timur frapis. La pordo estis malfermita.

— Vi al kiu? — seke kaj mirigite demandis lin la ghentlemano.

- Al vi - respondis Timur.

- Chu al mi? — la ghentlemano meditis, poste per vasta gesto malfermis la pordon kaj diris. — Tiam mi petas eniri!

Ili parolis nelonge.

— Jen estas chio, kion ni faradas — okulbrile finis sian rakonton Timur. — Jen estas chio, kion ni faras, kiel ni ludas kaj por kio mi bezonas nun vian Koljan.

Silente la oldulo ekstaris. Per abrupta movo li prenis Timuron je la mentono, levis la kapon, rigardis al li en la okulojn kaj eliris.

Li trapasis en la chambron, kie dormis Kolja kaj tiretis lian shultron.

- Ekstaru - diris li — oni vokas vin.

- Sed mi nenion scias - timigite strechante la okulojn, ekparolis Kolja. — Mi, avo, vere nenion scias.

- Ekstaru — seke ripetis al li la ghentlemano. — Por vi venis via kamarado.

En la subtegmento sur amaso da pajlo chirkaubrakinte la genuojn, sidis Jenja. Shi atendis Timuron. Sed anstatau li en la fenestrotruon trashovighis tauzita kapo de Kolja Kolokolchikov.

- Chu tio estas vi? — ekmiris Jhenja. — Kion vi deziras?

- Mi ne scias — mallaute kaj timigite respondis Kolja. — Mi dormis. Li venis. Mi starighis. Li sendis. Li ordonis ke ni ambau descendu al la barilpordo.

- Por kio?

— Mi ne scias. En mia kapo estas iu bruo, zumado. Mi mem, Jhenja, nenion komprenas.

Спрашивать позволения было не у кого. Дядя ночевал в Москве. Тимур зажег фонарь, взял топор, крикнул собаку Риту и вышел в сад. Он остановился перед закрытой дверью сарая. Он перевел взгляд с топора на замок. Да! Он знал - так делать было нельзя, но другого выхода не было. Сильным ударом он сшиб замок и вывел мотоцикл из сарая.

- Рита! - горько сказал он, становясь на колено и целуя собаку в морду. - Ты не сердись! Я не мог поступить иначе.

Demandi permeson estis de neniu. La onklo estis tranoktanta en Moskvo. Timur ekbruligis lanternon, prenis hakilon, vokis la hundon Rita kaj eliris en la ghardenon. Li haltis che la shlosita pordo de la remizo. Jes! Li sciis — tiel agi estas maleble, sed alia eliro mankis. Per forta bato li forigis la seruron kaj elkondukis la motociklon el la remizo.

— Rita! — amare diris li, genufleksante kaj kisante la hundon sur la muzelo. — Vi ne chagrenu! Mi ne povis agi alie.

Женя и Коля стояли у калитки. Издалека показался быстро приближающийся огонь. Огонь летел прямо на них, послышался треск мотора. Ослепленные, они зажмурились, попятились к забору, как вдруг огонь погас, мотор заглох и перед ними очутился Тимур.

- Коля, - сказал он, не здороваясь и ничего не спрашивая, - ты останешься здесь и будешь охранять спящую девчонку. Ты отвечаешь за нее перед всей нашей командой. Женя, садись. Вперед! В Москву!

Женя вскрикнула, что было у нее силы обняла Тимура и поцеловала.

- Садись, Женя. садись! - стараясь казаться суровым, кричал Тимур. - Держись крепче! Ну, вперед! Вперед, двигаем!

Мотор затрещал, гудок рявкнул, и вскоре красный огонек скрылся из глаз растерявшегося Коли. Он постоял, поднял палку и, держа ее наперевес, как ружье, обошел вокруг ярко освещенной дачи.

- Да, - важно шагая, бормотал он. - Эх, и тяжела ты, солдатская служба! Нет тебе покоя днем, нет и ночью!

Jhenja kaj Kolja staris che la pordo. Fore aperis rapide proksimighinta lumo. La lumo flugis rekte al ili, audighis bruo de la motoro. Blindigitaj, ili fermis la okulojn, retroiris al la barilo, jen la lumo estingigis, la motoro chesis labori kaj antau ili aperis Timur.

- Kolja — li diris, ne salutante kaj nenion demandante - Vi restos chi tie kaj gardos la dormantan knabinon. Vi respondecos pri shi antau nia tuta tachmento. Jhenja, sidighu. Antauen! Al Moskvo!

Jhenja ekkriis, de la tuta forto brakumis Timuron kaj kisis lin.

- Sidighu, Jhenja, sidighu! - klopodante esti severa, kriis Timur. — Tenu vin forte! Nu, antauen! Antauen!

La motoro ekbruis, la signalo eksonis kaj baldau la rugha lumeto malaperis de la rigardo de la konfuzighanta Kolja. Li staris, levis la bastonon kaj, tenante ghin kiel fusilon, chirkauiris la lumigitan vilaon.

— Jes — majeste pasante, li balbutis. — Estas malfacila la soldata servo! Mankas trankvilo tage, forestas ankau nokte.

<< >>

Главная страница

О ВСЕОБЩЕМ ЯЗЫКЕPRI TUTKOMUNA LINGVO
О РУССКОМ ЯЗЫКЕPRI RUSA LINGVO
ОБ АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕPRI ANGLA LINGVO
О ДРУГИХ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЯЗЫКАХPRI ALIAJ NACIAJ LINGVOJ
БОРЬБА ЯЗЫКОВBATALO DE LINGVOJ
СТАТЬИ ОБ ЭСПЕРАНТОARTIKOLOJ PRI ESPERANTO
О "КОНКУРЕНТАХ" ЭСПЕРАНТОPRI "KONKURENTOJ" DE ESPERANTO
УРОКИ ЭСПЕРАНТОLECIONOJ DE ESPERANTO
КОНСУЛЬТАЦИИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ ЭСП.KONSULTOJ DE E-INSTRUISTOJ
ЭСПЕРАНТОЛОГИЯ И ИНТЕРЛИНГВИСТИКАESPERANTOLOGIO KAJ INTERLINGVISTIKO
ПЕРЕВОД НА ЭСПЕРАНТО ТРУДНЫХ ФРАЗTRADUKO DE MALSIMPLAJ FRAZOJ
ПЕРЕВОДЫ РАЗНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙTRADUKOJ DE DIVERSAJ VERKOJ
ФРАЗЕОЛОГИЯ ЭСПЕРАНТОFRAZEOLOGIO DE ESPERANTO
РЕЧИ, СТАТЬИ Л.ЗАМЕНГОФА И О НЕМVERKOJ DE ZAMENHOF KAJ PRI LI
ДВИЖЕНИЯ, БЛИЗКИЕ ЭСПЕРАНТИЗМУPROKSIMAJ MOVADOJ
ВЫДАЮЩИЕСЯ ЛИЧНОСТИ И ЭСПЕРАНТОELSTARAJ PERSONOJ KAJ ESPERANTO
О ВЫДАЮЩИХСЯ ЭСПЕРАНТИСТАХPRI ELSTARAJ ESPERANTISTOJ
ИЗ ИСТОРИИ РОССИЙСКОГО ЭСП. ДВИЖЕНИЯEL HISTORIO DE RUSIA E-MOVADO
ЧТО ПИШУТ ОБ ЭСПЕРАНТОKION ONI SKRIBAS PRI ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО В ЛИТЕРАТУРЕESPERANTO EN LITERATURO
ПОЧЕМУ ЭСП.ДВИЖЕНИЕ НЕ ПРОГРЕССИРУЕТKIAL E-MOVADO NE PROGRESAS
ЮМОР ОБ И НА ЭСПЕРАНТОHUMURO PRI KAJ EN ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО - ДЕТЯМESPERANTO POR INFANOJ
РАЗНОЕDIVERSAJHOJ
ИНТЕРЕСНОЕINTERESAJHOJ
ЛИЧНОЕPERSONAJHOJ
АНКЕТА/ ОТВЕТЫ НА АНКЕТУDEMANDARO / RESPONDARO
ПОЛЕЗНЫЕ ССЫЛКИUTILAJ LIGILOJ
IN ENGLISHPAGHOJ EN ANGLA LINGVO
СТРАНИЦЫ НА ЭСПЕРАНТОPAGHOJ TUTE EN ESPERANTO
НАША БИБЛИОТЕКАNIA BIBLIOTEKO


© Все права защищены. При любом использовании материалов ссылка на сайт miresperanto.com обязательна! ОБРАТНАЯ СВЯЗЬ