За серыми воротами с черно-красной звездой, в тенистом саду того дома, что стоял напротив дачи, где жили Ольга и Женя, по песчаной аллейке шла маленькая белокурая девчушка. Ее мать, женщина молодая, красивая, но с лицом печальным и утомленным, сидела в качалке возле окна, на котором стоял пышный букет полевых цветов. Перед ней лежала груда распечатанных телеграмм и писем - от родных и от друзей, знакомых и незнакомых. Письма и телеграммы эти были теплые и ласковые. Они звучали издалека, как лесное эхо, которое никуда путника не зовет, ничего не обещает и все же подбадривает и подсказывает ему, что люди близко и в темном лесу он не одинок.

Держа куклу кверху ногами, так, что деревянные руки и пеньковые косы ее волочились по песку, белокурая девочка остановилась перед забором. По забору спускался раскрашенный, вырезанный из фанеры заяц. Он дергал лапой, тренькая по струнам нарисованной балалайки, и мордочка у него была грустновато-смешная.

Восхищенная таким необъяснимым чудом, равного которому, конечно, и нет на свете, девочка выронила куклу, подошла к забору, и добрый заяц послушно опустился ей прямо в руки. А вслед за зайцем выглянуло лукавое и довольное лицо Жени.

Девочка посмотрела на Женю и спросила:

- Это ты со мной играешь?

- Да, с тобой. Хочешь, я к тебе спрыгну?

- Здесь крапива, - подумав, предупредила девочка. - И здесь я вчера обожгла себе руку.

- Ничего, - спрыгивая с забора, сказала Женя, - я не боюсь. Покажи, какая тебя вчера обожгла крапива? Вот эта? Ну, смотри: я ее вырвала, бросила, растоптала ногами и на нее плюнула. Давай с тобой играть: ты держи зайца, а я возьму куклу.

Ольга видела с крыльца террасы, как Женя вертелась около чужого забора, но она не хотела мешать сестренке, потому что та и так сегодня утром много плакала. Но, когда Женя полезла на забор и спрыгнула в чужой сад, обеспокоенная Ольга вышла из дома, подошла к воротам и открыла калитку. Женя и девчурка стояли уже у окна, возле женщины, и та улыбалась, когда дочка показывала ей, как грустный смешной заяц играет на балалайке.

По встревоженному лицу Жени женщина угадала, что вошедшая в сад Ольга недовольна.

- Вы на нее не сердитесь, - негромко сказала Ольге женщина. - Она просто играет с моей девчуркой. У нас горе... - Женщина помолчала. - Я плачу, а она, - женщина показала на свою крохотную дочку и тихо добавила: - а она и не знает, что ее отца недавно убили на границе.

Теперь смутилась Ольга, а Женя издалека посмотрела на нее горько и укоризненно.

- А я одна, - продолжала женщина. - Мать у меня в горах, в тайге, очень далеко, братья в армии, сестер нет.

Она тронула за плечо подошедшую Женю и, указывая на окно, спросила:

- Девочка, этот букет ночью не ты мне на крыльцо положила?

- Нет, - быстро ответила Женя. - Это не я. Но это, наверное, кто-нибудь из наших.

- Кто? - И Ольга непонимающе взглянула на Женю.

- Я не знаю, - испугавшись, заговорила Женя, - это не я. Я ничего не знаю. Смотрите, сюда идут люди.

За воротами послышался шум машины, а по дорожке от калитки шли два летчика-командира.

- Это ко мне, - сказала женщина. - Они, конечно, опять будут предлагать мне уехать в Крым, на Кавказ, на курорт, в санаторий...

Оба командира подошли, приложили руки к пилоткам, и, очевидно, расслышав ее последние слова, старший - капитан - сказал:

- Ни в Крым, ни на Кавказ, ни на курорт, ни в санаторий. Вы хотели повидать вашу маму? Ваша мать сегодня поездом выезжает к вам из Иркутска. До Иркутска она была доставлена на специальном самолете.

- Кем? - радостно и растерянно воскликнула женщина. - Вами?

- Нет, - ответил летчик-капитан, - нашими и вашими товарищами.

Подбежала маленькая девчурка, смело посмотрела на пришедших, и видно, что синяя форма эта ей была хорошо знакома.

- Мама, - попросила она, - сделай мне качели, и я буду летать туда-сюда, туда-сюда. Далеко-далеко, как папа.

- Ой, не надо! - подхватывая и сжимая дочурку, воскликнула ее мать. - Нет, не улетай так далеко... как твой папа.

Post la griza pordego kun nigre-rugha stelo, en la ombroplena ghardeno de la domo, kiu staris kontrau la vilao, kie loghis Jhenja kaj Olga, lau la sabla aleo iris blondbukla malgranda knabino. Shia patrino, virino juna, bela, sed kun vizagho malgaja kaj laca sidis en balancfotelo apud la fenestro, sur kiu staris richa bukedo da kampaj floroj. Antau shi kushis amaseto da malpakitaj telegramoj kaj leteroj de la amikoj, konatoj kaj nekonatoj. La leteroj kaj telegramoj estis varmaj kaj teneraj. Ili sonis de malproksime, kiel arbara ehho, kiu nenien vokas la iranton, nenien promesas, sed tamen kuraghigas kaj diras, ke iu estas proksime kaj en la malhela arbaro oni ne solas.

Tenante pupon per ties piedoj, tiel ke la lignaj manoj kaj kanabaj haroj trenighis sur la sablo, la blondulineto haltis apud la barilo. De la supro estis descendanta kolora leporo, eltranchita el tavollignajho. Ghi movis la piedetojn, kvazau tirante kordojn de la desegnita balalajko, ghia muzeleto estis malgajete-ridinda.

Ravita de tia neklarigebla miraklo, simila al kiu certe ne estas en la mondo, la knabineto elmanigis la pupon, venis al la barilo, kaj la bona leporo obeeme trafis ghuste en shiajn manojn. Post la leporo aperis la ruzeta kaj kontenta vizagho de Jhenja.

La knabino rigardis al Jhenja kaj demandis:

- Chu vi ludas kun mi?

- Jes, kun vi. Chu vi volas, ke mi al vi saltu?

- Chi tie estas urtiko — penseme avertis la knabino. - Chi tie hierau mi brulvundis la manon.

— Ne gravas - desaltante de la barilo, diris Jhenja - mi ne timas. Montru, kiu urtiko vin bruligis? Cu tiu chi? Jen rigardu: mi ghin elshiris, distretis per la piedoj kaj krachis sur ghin. Ni ludu kune: vi tenu la leporon kaj mi prenos la pupon.

Olga vidis de la peroneto, kiel Jhenja ion faris apud la fremda barilo, sed shi ne volis malhelpi al la fratineto, char shi hodiau matene jam estis ploranta. Sed kiam Jhenja grimpis sur la barilon kaj saltis en la fremdan ghardenon, maltrankviligita Olga eliris el la domo, venis al la pordego kaj malfermis ghin. Jhenja kaj la knabineto staris jam che la fenestro apud la virino, tiu ridetis, kiam la filineto montris al shi, kiel la trista, ridinda leporo muzikas per balalajko.

Lau la maltrankvilighinta vizagho de Jhenja la virino divenis, ke Olga, kiu jhus eniris la ghardenon, estis malkontenta.

— Ne koleru kontrau shi — nelaute diris al Olga la virino. - Shi simple ludas kun mia knabinjo. Nin trafis malfelicho ... - La virino silentis iom. — Mi ploras, kaj shi — la virino montris al sia eta filino kaj mallaute aldonis — kaj shi ech ne scias, ke shia patro pereis che la limo antau nelonge.

Nun Olga konfuzighis, kaj Jhenja rigardis shin deflanke amare kaj riproche.

— Mi estas sola - daurigis la virino. - Mia patrino estas en montara tajgo, tre malproksime. La fratoj soldatservas, fratinojn mi ne havas.

Shi tushis la shultron de alveninta Jhenja kaj, montrante la fenestron, demandis:

- Knabino, chi tiun bukedon nokte vi al mia peroneto metis, chu?

- Ne — rapide respondis Jhenja. — Ne mi. Sed tion faris iu el la niaj.

- Kiu? — Olga senkomprene rigardis al Jhenja.

- Mi ne scias — timigite ekparolis Jhenja —, ne mi tion faris. Mi nenion scias. Vidu, chi tien venas homoj.

Post la barilo audighis bruo de auto, kaj lau la vojeto de la pordo iris du oficiroj-aviadistoj.

— Ili venas al mi - diris la virino - certe ili denove proponas al mi vojaghi al Krimeo, Kaukazo, al kuracloko, sanatorio...

Ambau oficiroj alproksimighis, militiste salutis kaj, probable audinte shiajn lastajn vortojn, la pli altranga - kapitano diris:

- Nek al Krimeo, nek al Kaukazo, nek al kuracloko, nek al sanatorio. Vi volis vidi vian panjon, chu? Via patrino hodiau per trajno elveturas al vi el Irkutsk. Ghis Irkutsk shi estis venigita per speciala aviadilo.

- De kiu? - ghoje kaj konfuzite ekkriis la virino. - Chu de vi?

- Ne - respondis kapitano - fare de viaj kaj niaj amikoj.

Alkuris la malgranda knabineto, kuraghe rigardis la venintojn, videblis, ke la blua uniformo estis al shi konata.

- Panjo — shi petis, — faru al mi balancilon kaj mi flugados tien — reen, tien — reen. Foren — foren, kiel la pachjo.

- Oj, vi ne devas! — prenante kaj alpremante la filineton, ekscite diris shia patrino. — Ne, vi ne flugu tiel foren ... kiel via pachjo.

На Малой Овражной, позади часовни с облупленной росписью, изображавшей суровых волосатых старцев и чисто выбритых ангелов, правей картины "страшного суда" с котлами, смолой и юркими чертями, на ромашковой поляне ребята из компании Мишки Квакина играли в карты.

Денег у игроков не было, и они резались "на тычка", "на щелчка" и на "оживи покойника". Проигравшему завязывали глаза, клали его спиной на траву и давали ему в руки свечку, то есть длинную палку. И этой палкой он должен был вслепую отбиваться от добрых собратий своих, которые, сожалея усопшего, старались вернуть его к жизни, усердно настегивая крапивой по его голым коленям, икрам и пяткам.

Игра была в самом разгаре, когда за оградой раздался резкий звук сигнальной трубы.

Это снаружи у стены стояли посланцы от команды Тимура.

Штаб-трубач Коля Колокольчиков сжимал в руке медный блестящий горн, а босоногий суровый Гейка держал склеенный из оберточной бумаги пакет.

- Это что же тут за цирк или комедия? - перегибаясь через ограду, спросил паренек, которого звали Фигурой. - Мишка! - оборачиваясь, заорал он. - Брось карты, тут к тебе какая-то церемония пришла!

- Я тут, - залезая на ограду, отозвался Квакин. - Эге, Гейка, здорово! А это еще что с тобой за хлюпик?

- Возьми пакет, - протягивая ультиматум, сказал Гейка. - Сроку на размышление вам двадцать четыре часа дадено. За ответом приду завтра в такое же время.

Обиженный тем, что его назвали хлюпиком, штаб-трубач Коля Колокольчиков вскинул горн и, раздувая щеки, яростно протрубил отбой. И, не сказав больше ни слова, под любопытными взглядами рассыпавшихся по ограде мальчишек оба парламентера с достоинством удалились.

- Это что же такое? - переворачивая пакет и оглядывая разинувших рты ребят, спросил Квакин. - Жили-жили, ни о чем не тужили... Вдруг... труба, гроза! Я, братцы, право, ничего не понимаю!..

Он разорвал пакет, и, не слезая с ограды, стал читать:

- "Атаману шайки по очистке чужих садов Михаилу Квакину..." Это мне, - громко объяснил Квакин. - С полным титулом, по всей форме, "...и его, - продолжал он читать, - гнуснопрославленному помощнику Петру Пятакову, иначе именуемому просто Фигурой..." Это тебе, - с удовлетворением объяснил Квакин Фигуре. - Эк они завернули: "гнуснопрославленный"! Это уж что-то очень по-благородному, могли бы дурака назвать и попроще, "...а также ко всем членам этой позорной компании ультиматум". Это что такое, я не знаю, - насмешливо объявил Квакин. - Вероятно, ругательство или что-нибудь в этом смысле.

- Это такое международное слово. Бить будут, - объяснил стоявший рядом с Фигурой бритоголовый мальчуган Алешка.

- А, так бы и писали! - сказал Квакин. - Читаю дальше. Пункт первый:

"Ввиду того что вы по ночам совершаете налеты на сады мирных жителей, не щадя и тех домов, на которых стоит наш знак - красная звезда, и даже тех, на которых стоит звезда с траурной черной каймою, вам, трусливым негодяям, мы приказываем..."

- Ты посмотри, как, собаки, ругаются! - смутившись, но пытаясь улыбнуться, продолжал Квакин. - А какой дальше слог, какие запятые! Да!

"...приказываем: не позже чем завтра утром Михаилу Квакину и гнусноподобной личности Фигуре явиться на место, которое им гонцами будет указано, имея на руках список всех членов вашей позорной шайки. А в случае отказа мы оставляем за собой полную свободу действий".

- То есть в каком смысле свободу? - опять переспросил Квакин. - Мы их, кажется, пока никуда не запирали.

- Это такое международное слово. Бить будут, - опять объяснил бритоголовый Алешка.

- А, тогда так бы и говорили! - с досадой сказал Квакин. - Жаль, что ушел Гейка; видно, он давно не плакал.

- Он не заплачет, - сказал бритоголовый, - у него брат - матрос.

- Ну?

- У него и отец был матросом. Он не заплачет.

- А тебе-то что?

- А то, что у меня дядя матрос тоже.

- Вот дурак - заладил! - рассердился Квакин. - То отец, то брат, то дядя. А что к чему - неизвестно. Отрасти, Алеша, волосы, а то тебе солнце напекло затылок. А ты что там мычишь, Фигура?

- Гонцов надо завтра изловить, а Тимку и его компанию излупить, - коротко и угрюмо предложил обиженный ультиматумом Фигура.

На том и порешили.

Отойдя в тень часовни и остановившись вдвоем возле картины, где проворные мускулистые черти ловко волокли в пекло воющих и упирающихся грешников, Квакин спросил у Фигуры:

- Слушай, это ты в тот сад лазил, где живет девчонка, у которой отца убили?

- Ну, я.

- Так вот... - с досадой пробормотал Квакин, тыкая пальцем в стену. - Мне, конечно, на Тимкины знаки наплевать, и Тимку я всегда бить буду...

- Хорошо, - согласился Фигура. - А что ты мне пальцем на чертей тычешь?

- А то, - скривив губы, ответил ему Квакин, - что ты мне хоть и друг, Фигура, но никак на человека не похож ты, а скорей вот на этого толстого и поганого черта.

... En strato Malaja Ovrajhnaja, dorse de la preghejeto kun fendighinta murpentrajho, prezentanta severajn longharajn maljunulojn kaj pure razitajn anghelojn, dekstre de la bildo de la infero kun kaldronoj, pecho kaj lertaj diabloj, sur la kamomila kampeto la knaboj el la kompanio de Mishka Kvakin kartludis.

Monon la ludantoj ne havis kaj ili ludis je "piko", je "naz-pusheto" kaj je "revivigu la mortinton". Al la malgajinto oni vindis la okulojn, kushigis lin sur la dorson kaj donis en la manojn kandelon, t.e. longan bastonon. Per la bastono li devis blinde kontraubati siajn bonajn amikojn, kiuj, kompatante la forpasinton, klopodis revenigi lin en la vivon, fervore vipante per urtiko sur siajn nudajn genuojn, surojn, kalkanojn.

La ludo estis en sia kulmino, kiam post la preghejbarilo audighis sono de signalkorno.

Ekstere che la muro staris senditoj de la grupo de Timur.

Stab-kornisto Kolja Kolokolchikov premis mane kupran brilantan kornon, kaj la nudpieda severa Gejka tenis gluitan el pak-papero koverton.

- Kio estas chi tie, chu cirko, chu komedio? - klinante sin
super la barilo demandis la frauleto, kiun oni nomis Figura. - Mishka! — returnante ekkriachis li. — Lasu la kartojn, chi tie al vi iu ceremonio venis!

- Mi estas chi tie — surgrimpante la barilon, reehhis Kvakin. - Oho, Gejka, saluton! Kiu feblulacho estas kun vi?

- Prenu la koverton — etendante la ultimaton, diris Gejka. - Tempo por konsidero estas donita al vi dudek kvar horoj. Por la respondo mi venos morgau en la sama tempo.

Ofendita per tio, ke oni nomis lin feblulacho, la stab-kornisto Kolja Kolokolchikov levis la kornon kaj, shveligante la vangojn, fervore muzikis finon. Kaj, ne dirante ech unu vorton, sub la scivolaj rigardoj de la disshutighintaj lau la barilo knaboj, ambau senditoj kun digno forighis.

- Kio ghi estas? - renversante la koverton kaj rigardante la gapantajn knabojn, demandis Kvakin. - Ni vivas chi tie en veluro kaj plezuro ... Subite ... la korno, fulmotondro! Mi, fratoj, vere nenion komprenas!

Li shire malfermis la koverton kaj, ne descendante de sur la barilo, komencis legi:

— "A1 la estro de la bando pri rabado de fremdaj ghardenoj Mikaelo Kvakin..." Tio estas al mi — laute klarigis Kvakin. — Kun plena titolo, lau plena formo ... "kaj al lia — li plu legis - fifama helpanto Petro Pjatakov, alie nomata simple Figura ..." Tio estas al vi — kun kontento klarigis Kvakin al Figura. He, kiel ili turnas "fifama"! Tio jam estas io lau nobla maniero, ili povus nomi la stultulon pli sitnple."... ankau al chiuj anoj de tiu malhonora kompanio estas tiu chi ultimato". Kio ghi estas, mi ne scias - moke deklaris Kvakin. - Probable estas blasfemajho au io en tiu senco.

- Tio estas internacia vorto. Ni estas batotaj - klarigis knabo kun razita kapo, nomata Aljoshka, kiu staris apud Figura.

- Ili povus tiel skribi! — diris Kvakin.- Mi legas plu. La unua punkto:

"Pro tio, ke vi dum noktoj atakadas ghardenojn de la pacaj loghantoj, ne indulgante ankau tiujn domojn, sur kiuj estas nia signo - rugha stelo, kaj ech tiujn, sur kiuj estas rugha stelo kun nigra bordero, al vi, sentauguloj ni ordonas ..."

- Vidu, kiel la hundoj blasfemas! — konfuzighinte, sed penante ridegi, daurigis Kvakin. - Kaj kia estas plua stilo, kiaj vortoj! Jes ja!

"...ordonas: plej malfrue morgau matene Mikaelo Kvakin kaj la fifapa Figura devas veni al loko, kiu estos montrita de la senditoj, vi devos havi kun vi la liston de chiuj anoj de via malhonora bando. Kaze de rifuzo ni lasas al ni plenan liberon de agado."

- Tio estas en kiu senco liberon"? - denove demandis Kvakin. - Ni shajne ilin nenien enshlosis.

- Tio ankau estas internacia esprimo. Ni estos batataj - denove klarigis Aljoshka kun razita kapo.

- Ili povus tiel skribi! — kun domagho diris Kvakin. — Bedaurinde foriris Gejka, videblas, ke li jam delonge ne ploris.

- Li ne ekploros — diris la kaprazito — lia frato cstas maristo.

- Kaj?

- Lia patro ankaii estas maristo. Li ne ekploros.

- Kiel vi scias tion?

- Tiel, ke mia onklo ankau eslas maristo.

- Jen, stultulo, li ripetadas la samon - ekkoleris Kvakin. — Jen la onklo, jen la frato, jen la patro. Kiel tio rilatas la aferon, ne klaras. Kreskigu, Aljosha, la harojn, char la suno boligis vian cerbon. Kion vi murmuras, Figura?

— La scenditojn kaj Timchjon kun lia kompanio morgau necesos tradrashi - mallonge kaj malbonhumore proponis Figura, ofendita pro la ultimato.

Tio estis findecidita.

Foririnte en la ombron de la preghejo kaj haltinte duope apud la bildo, kie la lertmovaj diabloj sperte trenis en la purgatorion la jelpantajn kaj kontraustarantajn pekulojn, Kvakin demandis de Figura:

- Auskultu, chu vi vin shovis en la ghardenon, kie loghas la knabino, kies patro pereis?

- Nu, mi.

- Do, jen ... - kun domagho balbutis Kvakin, montrante per la fingro la muron. — Mi certas, ke la signoj de Timchjo estas prikrachindaj, kaj lin mi chiam trabatos, kiam mi renkontos lin ...

- Bone - konsentis Figura. - Sed kial vi al mi la muron montras?

- Tial, ke — kurbiginte la lipojn, respondis al li Kvakin - kvankam vi estas mia amiko, Figura, sed neniel vi similas homon, sed plie jen tiun dikan kaj achan diablon.

Утром молочница не застала дома троих постоянных покупателей. На базар было идти уже поздно, и, взвалив бидон на плечи, она отправилась по квартирам. Она ходила долго без толку и наконец остановилась возле дачи, где жил Тимур.

За забором она услышала густой приятный голос: кто-то негромко пел. Значит, хозяева были дома и здесь можно было ожидать удачи.

Пройдя через калитку, старуха нараспев закричала:

- Молока не надо ли, молока?

- Две кружки! - раздался в ответ басистый голос.

Скинув с плеча бидон, молочница обернулась и увидела выходящего из кустов косматого, одетого в лохмотья хромоногого старика, который держал в руке кривую обнаженную саблю.

- Я, батюшка, говорю, молочка не надо ли? - оробев и попятившись, предложила молочница. - Экий ты, отец мой, с виду серьезный! Ты что ж это, саблей траву косишь?

- Две кружки. Посуда на столе, - коротко ответил старик и воткнул саблю клинком в землю.

- Ты бы, батюшка, купил косу, - торопливо наливая молоко в кувшин и опасливо поглядывая на старика, говорила молочница. - А саблю лучше брось. Этакой саблей простого человека и до смерти напугать можно.

- Платить сколько? - засовывая руку в карман широченных штанов, спросил старик.

- Как у людей, - ответила ему молочница. - По рубль сорок - всего два восемьдесят. Лишнего мне не надо.

Старик пошарил и достал из кармана большой ободранный револьвер.

- Я, батюшка, потом... - подхватывая бидон и поспешно удаляясь, заговорила молочница. - Ты, дорогой мой, не трудись! - прибавляя ходу и не переставая оборачиваться, продолжала она. - Мне, золотой, деньги не к спеху.

Она выскочила за калитку, захлопнула ее и сердито с улицы закричала:

- В больнице тебя, старого черта, держать надо, а не пускать по воле. Да, да! На замке, в больнице.

Старик пожал плечами, сунул обратно в карман вынутую оттуда трешницу и тотчас же спрятал револьвер за спину, потому что в сад вошел пожилой джентльмен, доктор Ф. Г. Колокольчиков. С лицом сосредоточенным и серьезным, опираясь на палку, прямою, несколько деревянною походкой он шагал по песчаной аллее.

Увидав чудного старика, джентльмен кашлянул, поправил очки и спросил:

- Не скажешь ли ты, любезный, где мне найти владельца этой дачи?

- На этой даче живу я, - ответил старик.

- В таком случае, - прикладывая руку к соломенной шляпе, продолжал джентльмен, - вы мне скажете: не приходится ли вам некий мальчик, Тимур Гараев, родственником?

- Да, приходится, - ответил старик. - Этот некий мальчик - мой племянник.

- Мне очень прискорбно, - откашливаясь и недоуменно косясь на торчавшую в земле саблю, начал джентльмен, - но ваш племянник сделал вчера утром попытку ограбить наш дом.

- Что?! - изумился старик. - Мой Тимур хотел ваш дом ограбить?

- Да, представьте! - заглядывая старику за спину и начиная волноваться, продолжал джентльмен. - Он сделал попытку во время моего сна похитить укрывавшее меня байковое одеяло.

- Кто? Тимур вас ограбил? Похитил байковое одеяло? - растерялся старик. И спрятанная у него за спиной рука с револьвером невольно опустилась.

Волнение овладело почтенным джентльменом, и, с достоинством пятясь к выходу, он заговорил:

- Я, конечно, не утверждал бы, но факты... факты! Милостивый государь! Я вас прошу, вы ко мне не приближайтесь. Я, конечно, не знаю, чему приписать. . Но ваш вид, ваше странное поведение...

- Послушайте, - шагая к джентльмену, произнес старик, - но все это, очевидно, недоразумение.

- Милостивый государь! - не спуская глаз с револьвера и не переставая пятиться, вскричал джентльмен. - Наш разговор принимает нежелательное и, я бы сказал, недостойное нашего возраста направление.

Он выскочил за калитку и быстро пошел прочь, повторяя:

- Нет, нет, нежелательное и недостойное направление...

Старик подошел к калитке как раз в ту минуту, когда шедшая купаться Ольга поравнялась с взволнованным джентльменом.

Тут вдруг старик замахал руками и закричал Ольге, чтобы она остановилась. Но джентльмен проворно, как козел, перепрыгнул через канаву, схватил Ольгу за руку, и оба они мгновенно скрылись за углом.

Тогда старик расхохотался. Возбужденный и обрадованный, бойко притопывая своей деревяшкой, он пропел:

А вы и не поймете
На быстром самолете,
Как вас ожидала я до утренней зари.
Да!

Он отстегнул ремень у колена, швырнул на траву деревянную ногу и, на ходу сдирая парик и бороду, помчался к дому.

Через десять минут молодой и веселый инженер Георгий Гараев сбежал с крыльца, вывел мотоцикл из сарая, крикнул собаке Рите, чтобы она караулила дом, нажал стартер и, вскочив в седло, помчался к реке разыскивать напуганную им Ольгу.

Matene la laktoliverantino ne trovis hejmc siajn tri konstantajn achetantojn. Estis jam malfrue iri al la bazaro, pro tio, surshultrinte la ladkruchon, shi direktis sin lau loghejoj. Shi vagadis longe, senutile kaj finfine haltis apud la somerdomo, kie loghis Timur.

De malantau la barilo shi audis agrablan vochon basan: iu mallaute kantis. Tio signifis, ke la mastroj estis liejme kaj atendeblis prospero.

Trapasinte tra la barilpordo, la oldulino kantvoche ekkriis:

- Lakton, chu oni bezonas lakton!

- Du litrojn - eksonis responde la basa vocho.

Demetinte dc la shultro la ladkruchon, la laktoliverantino turnis sin kaj vidis eliri el la arbustaro vilan, chifone vestitan laman oldulon, kiu tenis en la mano kurban sabron.

- Mi demandas, chu oni bezonas lakton? - timighinte kaj retirighinte, proponis la laktoliverantino. - Vi estas trc timiga! Kion vi faras, chu per la sabro vi falchas herbon?

- Du litrojn. La vazo estas sur la tablo — mallonge respondis la oldulo kaj pikis la sabron en la teron.

- Prefere achetu falchilon — haste vershante lakton en la karafon kaj singardeme rigardante la oldulon, diris la laktoliverantino. — La sabron prefere forjhetu. Per tiu chi sabro eblas timigi morte simplajn liomojn.

- Kiom mi pagu? - shovante la manon en la poshon de la vastega pantalono, demandis la oldulo.

- Kiel chiuj liomoj - respondis al li la laktoliverantino. - Po rublo kaj kvardek — entute du kaj okdek. Mi ne bezonas krompagon.

La maljunulo serchadis monon kaj elprenis el la posho grandan gratitan revolveron.

— Pagu poste ... — kaptante la ladkruchon kaj rapide forirante diris la laktoliverantino. - Mia kara, ne penu! — plirapidighinte la pashojn kaj ne chesante returni kapon, shi daurigis. - Ne urghas la mono.

Shi elkuris tra la pordo, batfermis ghin kaj kolere ekkriis de la strato:

— En frenezulejo vin, maljuna diablo, necesus teni, ne lasi vin libera. Jes, jes! Shlosi en frenezulejon!

La maljunulo levis la shultrojn, reshovis en la poshon la elprenitan de tie trirublan bileton, char en la ghardenon eniris la olda ghentlemano, doktoro F.G.Kolokolchikov. Kun mieno enpensighinta kaj serioza, apogante sin sur bastonon, per rekta, iom ligneca irmaniero li pashis sur la sabla aleo.

- Chu vi diros, karulo, kie mi povas trovi la posedanton de tiu chi somerdomo?

- En tiu chi somerdomo loghas mi - respondis la oldulo.

- Tiukaze - tushante la randon de la pajla chapelo, daurigis la ghentlemano — diru al mi, chu la knabo Timur estas via parenco?

- Jes, li estas - respondis la strangulo - tiu knabo estas
mia nevo.

- Mi tre malghojas - tuse purigante la gorghon kaj nekomprene strabante al la staranta en la tero sabro, komencis la ghentlemano — sed via nevo faris provon prirabi mian domon.

- Kion? — miregis la oldulo. — Chu mia Timur intencis prirabi vian domon?

- Jes, imagu! — rigardante malantau la dorson de la oldulo, kaj komencante agitighi, daurigis la ghentlemano. — Li faris provon dum mia dormo shteli la min kovrantan flanelan litkovrilon.

- Kiu? Chu Timur vin prirabis? Chu li shtelis flanelan litkovrilon? — embarasighis la oldulo. Kaj la mano kashita post lia dorso, mallevighis.

Agitigho obsedis la estimindan ghentlemanon, kaj, kun digno retroirante al la elirejo, li ekparolis:

- Mi certe ne asertas, sed la faktoj ... la faktoj! Via moshto! Mi petas vin, ne alproksimighu al mi. Mi certe ne scias, al kio atribui... Sed via aspekto, via stranga konduto ...

- Auskultu - pasante al la ghentlemano, diris la oldulo - sed chio chi estas probable miskompreno!

— Via moshto! — rigardante fikse la revolveron kaj ne chesante retroiri, ekkriis la ghentlemano. - Nia konversacio akceptas nedeziratan kaj, mi dirus, nedecan por via agho direkton.

Li elsaltis tra la pordo kaj rapide iris for, ripetante:

— Ne, ne, nedeziratan kaj nedecan direkton ...

La oldulo alvenis al la barilpordo ghuste en tiu momento, kiam Olga, irante sin bani, renkontighis kun la agitighinta ghentlemano.

Tuj la oldulo eksvingis per la mano, kriis, ke Olga haltu. Sed la ghentlemano lertmove, kiel kapro transsaltis la strat-kanaleton, kaptis Olgan je la mano, kaj ili ambau malaperis post la angulo.

Tiam la oldulo ekridegis. Ekscitita kaj ghojigita, energie frapante per la ligna protezo, li trakantis:

Sur la aeroplan'
Scios vi neniam
Kiel mi ghis mateno
atendis nokte vin.

Li malbukumis la rimenon che la genuo, jhetis sur herbon la lignan kruron, deshiris la perukon kaj barbon, kaj ekkuris al la domo.

Post dek minutoj la juna kaj gaja ingheniero Georgij Garajev kuris de la peroneto, elveturigis la motociklon el la garagho, ekfunkciigis la motoron kaj surselighinte veturis al la rivero serchi Olgan, kiun li timigis.

<< >>

Главная страница

О ВСЕОБЩЕМ ЯЗЫКЕPRI TUTKOMUNA LINGVO
О РУССКОМ ЯЗЫКЕPRI RUSA LINGVO
ОБ АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕPRI ANGLA LINGVO
О ДРУГИХ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЯЗЫКАХPRI ALIAJ NACIAJ LINGVOJ
БОРЬБА ЯЗЫКОВBATALO DE LINGVOJ
СТАТЬИ ОБ ЭСПЕРАНТОARTIKOLOJ PRI ESPERANTO
О "КОНКУРЕНТАХ" ЭСПЕРАНТОPRI "KONKURENTOJ" DE ESPERANTO
УРОКИ ЭСПЕРАНТОLECIONOJ DE ESPERANTO
КОНСУЛЬТАЦИИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ ЭСП.KONSULTOJ DE E-INSTRUISTOJ
ЭСПЕРАНТОЛОГИЯ И ИНТЕРЛИНГВИСТИКАESPERANTOLOGIO KAJ INTERLINGVISTIKO
ПЕРЕВОД НА ЭСПЕРАНТО ТРУДНЫХ ФРАЗTRADUKO DE MALSIMPLAJ FRAZOJ
ПЕРЕВОДЫ РАЗНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙTRADUKOJ DE DIVERSAJ VERKOJ
ФРАЗЕОЛОГИЯ ЭСПЕРАНТОFRAZEOLOGIO DE ESPERANTO
РЕЧИ, СТАТЬИ Л.ЗАМЕНГОФА И О НЕМVERKOJ DE ZAMENHOF KAJ PRI LI
ДВИЖЕНИЯ, БЛИЗКИЕ ЭСПЕРАНТИЗМУPROKSIMAJ MOVADOJ
ВЫДАЮЩИЕСЯ ЛИЧНОСТИ И ЭСПЕРАНТОELSTARAJ PERSONOJ KAJ ESPERANTO
О ВЫДАЮЩИХСЯ ЭСПЕРАНТИСТАХPRI ELSTARAJ ESPERANTISTOJ
ИЗ ИСТОРИИ РОССИЙСКОГО ЭСП. ДВИЖЕНИЯEL HISTORIO DE RUSIA E-MOVADO
ЧТО ПИШУТ ОБ ЭСПЕРАНТОKION ONI SKRIBAS PRI ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО В ЛИТЕРАТУРЕESPERANTO EN LITERATURO
ПОЧЕМУ ЭСП.ДВИЖЕНИЕ НЕ ПРОГРЕССИРУЕТKIAL E-MOVADO NE PROGRESAS
ЮМОР ОБ И НА ЭСПЕРАНТОHUMURO PRI KAJ EN ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО - ДЕТЯМESPERANTO POR INFANOJ
РАЗНОЕDIVERSAJHOJ
ИНТЕРЕСНОЕINTERESAJHOJ
ЛИЧНОЕPERSONAJHOJ
АНКЕТА/ ОТВЕТЫ НА АНКЕТУDEMANDARO / RESPONDARO
ПОЛЕЗНЫЕ ССЫЛКИUTILAJ LIGILOJ
IN ENGLISHPAGHOJ EN ANGLA LINGVO
СТРАНИЦЫ НА ЭСПЕРАНТОPAGHOJ TUTE EN ESPERANTO
НАША БИБЛИОТЕКАNIA BIBLIOTEKO


© Все права защищены. При любом использовании материалов ссылка на сайт miresperanto.com обязательна! ОБРАТНАЯ СВЯЗЬ