Кир Булычев
ПЕРВЫЙ ДЕНЬ РАСКОПОК

UNUA TAGO DE FOSADOJ
Kir Bulichev

tradukis Petro Novikov

Я медленно шёл длинным коридором корабля. Двери кают были раскрыты, в некоторых каютах уже было пусто - их обитатели, собрав пожитки, спустились в сектор погрузки. В других запоздавшие ещё складывали в сумки и контейнеры вещи и приборы, что окружали их во время нашего долгого пути. Как обрастает человек мелочами, как быстро умудряется он создать вокруг себя ограды вещей, без которых он лишается индивидуальности! Ничего лишнего, говорится нам в день начала полёта. И мы, профессиональные археологи, знаем, насколько дорог каждый грамм лишнего веса. Но разве можно улететь на долгое время, не взяв фотографии родных, любимый талисман, три ролика нового романа, носки, связанные бабушкой, ту самую старую куртку, в которой ты копал уже три сезона... А моя красная сумка? Она оттягивает плечо, она куда тяжелей и объёместей, чем положено правилами, но почему она так велика и тяжела, я не могу сказать - вроде бы ничего лишнего.

Я обогнул двух лаборанток, они щебетали, волоча здоровенный баул, растягивая его за ручки, и он покачивался между ними словно колыбель с младенцем.

Но бывают исключения. Мой заместитель вышел из каюты, аккуратно закрыл за собой дверь. В его руке стандартный металлический контейнер, содержащий стандартный набор предметов, которые, как выяснено в соответствующем институте, могут понадобиться археологу в лагере на дальней планете. И ничего более. Счастливый человек. Он всегда знает, как себя вести, о чём думать и чем питаться. К счастью, я отношусь к неорганизованному большинству человечества и постоянно удручён мыслью о том, что он вскоре заменит меня, возглавит нашу экспедицию и заставит всех обходиться стандартным набором в стандартном контейнере. Наверное, половина археологов тогда разбежится.

Сектор погрузки являл собой привычное глазу, приятное, но для непосвящённого странное зрелище: через час высадка на планете. Казалось, что здесь втрое больше людей, чем те сто двадцать, которые спустятся сегодня на планету, разобьют там лагерь и начнут работать - искать давно умершие города, следы великих битв и остатки строений, столетия назад поражавшие воображение современников, и аналогии с вечностью, которой не бывает. Вот эта лаборантка станет очищать от зелёной окиси древние монеты, а эта отыщет почти целую мраморную статую, и мы будем восхищаться ею, собравшись после пыльного дня под рабочим куполом. А потом, может, через десять дней, может, через сто, наступит момент пресыщения - оно придёт раньше, чем понимание умершего мира, и будет казаться, что нам всё известно, а новые тысячи осколков и обломков ничего не дадут знанию. И лишь мой заместитель, не подвластный чувством, будет докладывать каждый вечер, пощёлкивая ногтём по инфорэкрану, что за день открыто захоронений столько-то, жилых помещений столько-то, строений культового назначения столько-то, больных в экспедиции нет, один сотрудник укушен змеёй, один получил тепловой удар, а пропавший биоискатель обнаружен на тринадцатом раскопе, где он был легкомысленно забыт, хотя никто не признаётся в том, что легкомысленно забыл ценный прибор.

Я подошёл к первому модулю и передал сумку ассистенту. Тот молча взял сумку и исчез с ней в чреве модуля. Никто не задавал вопросов, но гул в погрузочном отсеке стих - они смотрели на меня. Начинался ритуал, от которого я не в силах отказаться: сейчас я войду в разведочную капсулу, закрою за собой люк и один, за час до модулей экспедиции, опущусь на планету.

Это моё право и моё чудачество - провести первый час одному.

Пролететь, пройти будущие дни находок и разочарований, возвращения к жизни того, что окончательно умерло сотни лет назад, ощутить, впитать в себя весь этот мир за мгновение до того, как его вечный покой будет разрушен экскаваторами, металлоискателями, руками молодых людей, охотников, хищников по натуре, для которых гробоискательство - увлекательный спорт сродни, пожалуй, походу за грибами. Порой, в моменты дурного настроения, меня посещают мысли о безнравственности моей профессии. Ведь прийти на кладбище и разворошить могилу - преступление. Сделать то же с могилой, которой тысяча лет и в силу чего, казалось бы, её неприкосновенность освящена временем, - это достижение археологической науки. Значит ли это, что и я в душе хищник? Не знаю.

Я попрощался с капитаном корабля и сказал заместителю, чтобы через час он начинал отправку модулей. Тот кивнул, но смотрел в сторону. Он не одобряет моих одиночных полётов, потому что они не предусмотрены инструкциями, подают плохой пример молодым учёным и чреваты опасностью. Местная фауна недостаточно изучена.

Я стартовал к планете, которая ещё не имеет названия, если не считать цифрового кода и звёздных координат. А через месяц или год по местному времени мы узнаем её название, вернее, несколько названий, если на планете обитали разные народы и было там много языков.

Капсула пронзила слой кучевых облаков, прошла низко над снежными вершинами, которым ещё предстоит дать имя, потом подо мной потянулась высокогорная пустыня. На пульте сверкнул, замигал огонёк - там, внизу, работает партия геологов, их аппаратура засекла мою капсулу. Я набрал приветствие коллегам. Огонёк вспыхнул ярко, подтверждая приём, и погас.

Я шёл к северу, в умеренную зону, именно там когда-то находились крупнейшие города, да и работать в умеренном климате лучше. Если потом возникнет нужда, я отправлю партии в другие климатические зоны.

В районе, выбранном для первых раскопок, я снизил скорость и пошёл на небольшой высоте, так что мог рассмотреть каждый лист на деревьях.

Лес покрывал эту равнину сплошным одеялом, лишь кое-где, в основном по берегам рек, встречались проплешены. Лес там сменился редким кустарником, и я знал, что такие места следует проверить - там могли таиться остатки поселений.

И тут я увидел просвет - остаток дороги. Когда-то она была широкой, бетонной, лесу нелегко взламывать корнями бетон, и кое-где участки дороги остались почти нетронутыми.

Я опустил капсулу на бетон. Ему недолго оставалось прикрывать собой землю - широкие трещины, из которых вылезали кусты, исчертили его. На открытом месте грелась серая змейка с двумя головами. Она не испугалась меня - ей в жизни не приходилось видеть человека, да и крупных хищников здесь не водится. Почему-то змеи смогли приспособиться, когда погибли не только теплокровные, но и многие насекомые. Геологи сообщили нам, что в некоторых местах змеи буквально кишат. Но чем они питаются? Жаль, что забыл спросить.

- Ты чем питаешься? - обратился я к змейке. Она смотрела на меня в упор - обе головы поднялись, глаза - чёрными точками.

В кустах что-то зашуршало. Змейка распрямилась и скользнула в трещину бетона. Листья дрожали. Я непроизвольно опустил пальцы к поясу. Тихо. Неприятная тишина чужого мира. Разведчики обозрели эту планету поверхностно, и никто не знает, что же сохранилось под покровом леса, что нового возникло за предыдущие столетия.

Я вернулся к капсуле. Когда стоишь один, совершенно один на много тысяч шагов вокруг, понимаешь, как ты мал, ничтожен и беззащитен.

Я поднял капсулу в воздух и не удержался - кинул её к кустам, включив сирену. Кусты расступились - нечто тёмное, мохнатое, громоздкое, ломая кусты, понеслось к деревьям, в чащу. Вот и верь разведчикам. Жаль, что здесь есть крупные существа, - придётся устанавливать охрану вокруг раскопок. А я-то думал, что поработаем без охраны.

Я полетел дальше вдоль дороги. Порой она пропадала в чаще, порой возникала вновь. В одном месте дорогу перегораживало бревно. Гнилое, толстое. Таких деревьев на планете больше нет - это остаток того времени, когда прокладывали дорогу. Теперь леса планеты состоят из кустов-переростков и тех растений-мутантов, что смогли выжить во время экологической катастрофы, преодолеть "мусорный кризис", вспышку атомных войн, когда жители планеты отчаянно боролись за последние незагубленные участки суши и губили их в этих войнах.

В одном месте у дороги виднелись опутанные сизыми лианами, затянутые мхом и лишайниками развалины. Может быть, здесь было придорожное кафе, возле него останавливались машины, люди выходили из них, разминаясь, громко разговаривая, смеясь, усаживались за столики, пили прохладительные напитки и рассуждали о вещах обыденных, стараясь не говорить о том, что случится завтра.

Удивительно, насколько разумные существа умеют себя обманывать. Мне приходилось сталкиваться с этим феноменом на многих планетах, которые я раскапывал. Возможно, именно те цивилизации обречены на гибель, которые не могут заставить себя принять правду. Ты расшифровываешь хрупкие страницы книг и газет и понимаешь, что в те дни, когда лишь отчаянным общим усилием можно было сохранить хрупкий баланс между правом разумного существа жить далее и сопротивлением природы, люди искали виновников где угодно, лишь не в себе, придумывая фантомы зла или теша себя иллюзорными выдумками о доброте и терпении их мира. Великий закон Терпения природы, который гласит: "Планета извергает из себя сообщество, которое угрожает её жизни", столь редко доходит до сознания разумных существ, что гибель цивилизаций в Галактике становится скорее правилом, чем исключением. И природа добивается своего спасения (а порой и опаздывает), натравливая людей друг на друга, толкая их к самоуничтожению. И ты, археолог, могильщик наоборот, по роду работы своей вынужденный вновь и вновь сталкиваться с действием закона, понимаешь, что его универсальность банальна и обыкновенна настолько, что поражаешься, почему же Они не увидели этой истины и предпочли погибнуть, но не смириться. Как здесь, на этой обыкновенной планете.

Зажужжал счётчик радиации - лес подо мной мельчал, становился темнее, уходил вглубь, в колоссальную воронку - видно, здесь когда-то взорвалась атомная станция. Синие папоротники высотой в человеческий рост густо заселили воронку, и пройдёт ещё много столетий, прежде чем обычные, искорне присущие этой планете виды растений смогут вытеснить цепких последышей ядерных войн и глупых попыток спастись, уничтожая себе подобных.

Впереди был большой город. Его определили с орбиты. Там мы начнём работать.

Холмы становились всё выше, иногда сквозь слой мха прорывался зуб разрушенного строения. Впереди поднимались остатки какой-то древней крепости. Полуразрушенные стены были опутаны лианами, поросли лишайником, крыши и верхушки башен давно упали. Но крепости всегда живут дольше, чем обычные дома.

Я спустился перед крепостью. Славные стены, подумал я, вы видели нашествия врагов, над вами развевались яркие флаги и гремела музыка. Вы смотрели и последнего человека, который скрывался, отравленный, оглушённый, испуганный, доживал последние часы в пустом уже городе. Был ли он последним человеком на планете? Или ещё годы где-то в горах скрывались одичавшие обыватели, травясь испорченной ими же водой, задыхаясь в отравленном ими же воздухе, - последние самоубийцы, наказанные за вековые преступления.

На самой большой островерхой башне сохранились круглые часы. Одна из стрелок исчезла, вторая показывала на цифру "3". Возможно, эти часы когда-то гулким звоном отбивали время. Слева от башни, замыкая площадь, стоял полуразрушенный, многоверхий, некогда расписной храм. У подножия его когда-то стоял монумент. У сидящей фигуры откололась голова. От того, кто стоял, остались лишь ноги. Чем прославились это люди? Узнаем ли мы когда-нибудь?

Я представил, как злобствовали над этой крепостью страшные пылевые бури, хлестали по зубцам стен снежные заряды, как рушились от напора стихии красные кирпичные башни и сухими листьями неслись беспомощные тела людей.Мне захотелось уйти, улететь, навсегда, никогда не возвращаться ни сюда, ни в подобные мёртвые миры.Пощёлкивал вызов. Я подошёл к капсуле.- У вас всё в порядке? - узнал я голос моего заместителя. - Начинаем отправку модулей.- У меня всё в порядке. Начинайте.Наваждение пропало. Оболочка капсулы была тёплой, облака разошлись, и мягкое солнце согревало кустарник и красные развалины. Я увидел бабочку, небольшую, жёлтую, она лениво порхала над кустами. Значит, где-то уже возродились цветковые растения.Воздух был чистый, хрустальный, планета лечила себя, освобождённая от проклятия неразумных обитателей.Нет, я не грабитель, не хищник. Я пришёл сюда, чтобы найти то доброе, что жило в тех людях, их мысли и надежды, которым не довелось сбыться, те свершения, которые позволили им прожить тысячи лет на планете, построить эту кирпичную крепость и этот многоглавый храм, создать скульптуры, осколки которых мы найдём, и картины, которые мы, вернее всего, не отыщем. Мой долг - спасение памяти.Когда через много лет сюда прилетят разумные люди, они будут знать и соблюдать не только незыблемый закон Терпения природы, но и деяния своих предшественников. По неведению и дикости своей они убили себя. Но я их спасу - спасу от забвения.Подул свежий ветер, и бабочка взмыла к небу. Посмотри вокруг, сказал я себе: вот чудесный, славный, добрый мир, и он ждёт человека. Я представил себе, каким весёлым гомоном моих молодых коллег наполнится через час эта мёртвая площадь. И улыбнулся. И пошёл к башне по брусчатой мостовой. Следовало определить, где начинать первый раскоп.

...Археолог, улыбаясь, шёл по Красной площади.

Mi malrapide iris tra longa shipkoridoro. Pordoj de kajutoj estis malfermitaj, kelkaj kajutoj jam estis malplenaj - iliaj loghantoj, kolektinte siajn havajhojn, descendis al la shargha sektoro. En aliaj, malfruintuloj ankorau metis en sakojn kaj kontenerojn proprajhojn kaj aparatojn, kiuj ilin chirkauis dum nia longa vojagho. Kiel homo enshlimighas je bagateloj, kiel rapide sukcesas li krei barilojn el la ajhoj chirkau si, sen kiuj li perdas sian individuecon! Prenu nenion nebezonatan, oni diras al ni en la komenca tago de flugo. Kaj ni, profesiaj arkeologistoj, scias, kiom multe kostas chiu gramo de nenecesa pezo. Sed chu oni povas forflugi por longa tempo sen foto de parencoj, shatata amuleto, tri ruloj de nova romano, shtrumpetoj trikitaj de avino, tiu chi palto, en kiu vi jam fosis dum 3 sezonoj... Kaj mia rugha sako? Ghi pezigas shultron, ghi estas ege pli peza kaj granda, ol lauregulas, sed pro kio ghi estas tiel granda kaj peza, mi diri ne povas - shajne mi havas nenion nebezonatan.

Mi preterpasis du laborantinojn, ili babilis, tirante grandegan kofron, distirante ghin je teniloj, kaj ghi pendolis inter ili kvazau beblulilo.

Sed esceptoj ekzistas. Mia vajco eliris el kajuto, zorgeme fermis la pordon post sin. En lia mano estas regula metala kontenero, enhavanta regulan ajharon, kiuj, kiel asertas pri tiu respondeca instituto, povas esti bezonataj al arkeologisto en tendaro sur malproksima planedo. Kaj nenio pli. Felicha homo. Li chiam scias kiel konduti, pri kio pensi kaj per kio nutri sin. Feliche, mi apartenas al la neorganizita majoritato de la homaro kaj mi chiam malfelichas pro la penso ke baldau li anstatauos min, ekestros nian ekspedicion kaj devigos chiujn kontentighi pri regula ajharo en regula kontenero. Vershajne, duono da arkeologistoj tiam diskuros.

La shargha sektoro havis kutiman, agrablan, sed por nescianto strangan aspekton: post unu horo estos alterigho sur planedo. Shajnis, ke chi tie estis trioblo da la homoj pli, ol tiuj cent dudek, kiuj descendos hodiau al la planedo, aranghos tendaron kaj komencos labori - serchi por delonge mortajn urbojn, postsignojn de grandaj bataloj kaj postrestojn de konstruajhoj, impresantaj imagon de samtempuloj centjaroj antaue, kaj analogiojn kun eterneco, kio ne ekzistadas. Chi tiu laborantino purigos de verda oksido antikvajn monemojn, kaj tiu trovos preskau tutan marmoran statuon, kaj ni admiros ghin, kunveninte post polvoza tago sub labora kupolo. Kaj poste, eble, post dek tagoj, eble, post cent, venos la momento de sateco - ghi venos pli frue, ol komprenado de la mortita mondo, kaj shajnos, ke ni scias chion, kaj novaj miloj de pecetoj kaj rubetoj nenion donos al la scio. Kaj nur mia vajco, neregulinda per sencoj, raportos chiu vespere, ungoklakante sur infoekrano, ke dum la tago malkovrighis da tomboj tiom, da loghejoj tiom, malsanuloj en la ekspedicio ne estas, unu kunlaboranto estas mordita de serpento, alia ricevis termofrapon, kaj la malaperita bioserchilo malkovrighis sur la dektria fosujo, kie ghi estis frivole perdita, sed neniu konfesas, ke frivole forlasis valoran aparaton.

Mi aliris al unua modjulo kaj transdonis la sakon al asistanto. Li silente prenis la sakon kaj malaperis kun ghi en la interno de la modjulo. Neniu demandis ion, sed la shargha sektoro malbruighis - ili chiuj rigardis al mi. Komencighis la rito, kiun mi ne povis rezigni: nun mi eniros en skoltan kapsulon, fermos lukon kaj sole, unu horo antau de modjuloj de ekspedicio, descendos sur la planedon.

Tio estas mia rajto kaj mia ekscentrikajho - pasigi unuan horon sole.

Traflugi, trapasi la venontajn tagojn de trovajhoj kaj chagrenoj, de reveno al vivo de tio, kio fine mortis jarcentoj antau, senti, sorbi al si tutan chi tiun mondon unu momento antau tiam, kiam ghia eterna ripozo estos detruigita per bagroj, metaloserchiloj, manojn de junuloj, chasistoj, rabuloj lau naturo, por kiuj cherkoserchado estas ekscita sporto kiel, shajne, kolektado de fongoj. Iam, en la momentoj de malbona humoro, min vizitas pensoj pri senmoraleco de mia profesio. Jen veni al tombejo kaj elfosi tombon estas krimo. Fari la samon kun la tombo, kiu estas miljara kaj pro kio, shajnus, ghia netushebleco estas sanktigita per la tempo, estas atingo de arkeologia scienco. Chu tio signifas, ke en animo mi estas rabulo? Mi ne scias.

Mi adiauis la shipestron kaj diris la vajcon ke post unu horo li komencu sendadon de modjuloj. Li kapjesis, sed rigardis al flanko. Li malaprobas miajn unusolajn flugojn, char ili estas nelauinstrukciaj, donas malbonan ekzemplon al junaj sciencistoj kaj estas dangherozaj. Loka fauno estas nesufiche esplorita.

Mi eksaltis al la planedo, kiu ankorau ne havas nomon, se ne konsideru ciferan kodon kaj stelajn koordinatojn. Kaj post unu monato au jaro lau loka tempo ni ekscios ghia nomo, pli jhuste, kelkajn nomojn, se en la planedo loghis diferencaj popoloj kaj estis tie multaj lingvoj.

La kapsulo penetris travolon de nuboj, flugis malalte super neghaj montoj, kiuj nur devos esti nomigitaj, poste sub mi ek-sternighis altmonta dezerto. En la konzolo eklumis, lumighis lumeto - tie, sube, laboras teamo de geologoj, ilia aparataro radaris mian kapsulon. Mi klavis saluton al kolegoj. La lumeto ighis brila, konfirmante ricevon, kaj mallumighis.

Mi flugis norden, al modera zono, ekzakte tie iam situighis plej grandaj urboj, kaj ankau labori en modera klimato estas pli bone. Se poste bezonighos, mi sendos teamojn en aliajn klimatzonojn.

En la distrikto, elektita por unuaj fosadoj, mi malgrandigis rapidecon kaj ekflugis en negranda alteco, tiel ke mi povis vidi chiun folion en arboj.

Arbaro plene kovris chi tiun glatajhon, nur en kelkaj lokoj, precipe che riverbordoj, trovighis kalvajhoj. Arbaro tie shanghighis al rara arbusto, kaj mi scias ke chi tiajn lokojn devas ni ekzameni - tie povis kashighi restajhoj de setlejoj.

Kaj jhus mi vidis trueton - restajhon de shoseo. Iam ghi estis vasta, betona, por arbaro estas nefacile rompi ghin per radikoj, kaj ie fragmentoj de la shoseo restis preskau netushitaj.

Mi descendigis la kapsulon al betono. Ne longe restis al ghi kovri la grundon - vastaj krevajhoj, el kiuj kreskis arbustoj, liniitigis ghin. Sur aperta loko varmighis griza serpento kun du kapoj. Ghi ne timis min - en sia vivo ghi neniam vidis homon, kaj rabobestoj chi tie ne loghas. Iel serpentoj povis adaptighi, kiam pereis ne nur varmosangraj, sed multaj insektoj. Geologoj diris nin, ke en kelkaj lokoj serpentoj svarmas. Sed per kio ili nutrighas? Estas domaghe, ke mi forgesis demandi.

- Per kio vi nutrighas? - demandis mi la serpenton. Ghi rigardis rekte al mi - ambauaj kapoj levighis, okuloj ighis du nigrajn punktojn.

En arbustoj io bruetis. La serpenteto rektighis kaj glitis al krevajho de betono. Folioj tremis. Mi senintence mallevis fingrojn al mia zono. Skoltoj observis chi tiun planedon malprofunde, kaj neniu scias, kio savighis sub la kovrilo de arbaro, kio nova aperis dum lastaj jarcentoj.

Mi revenis al la kapsulo. Kiam vi staras unusola, tute unusola por multajn mil da pashojn chirkau, vi komprenas, kiel vi estas malgranda, sensignifa kaj senprotekta.

Mi levis la kapsulon kaj ne povis deteni min - jhetis ghin al arbustoj, shaltinte sirenon. La arbustoj fendighis - io nigra, vila, ega, rompante arbustojn, ekkuris al arboj, al jhunglo. Jen kredu al skoltoj! Estas domaghe, ke chi tie estas grandaj bestoj, - ni devis aranghi gardon chirkau fosejoj. Kaj mi pensis ke ni laboros sen gardo.

Mi ekflugis plu lau la shoseo. Iam ghi malaperis en jhunglo, iam aperis denove. En unu loko la shoseon baris trabo. Putra, dika. Tiuj arboj en la planedo plu ne estas - tio estas restajho de la tempo kiam la shoseo estis konstruata. Nun arbaroj de la planedo konsistas de grandegaj arbustoj kaj tiuj plantoj mutaciintaj, kiuj povis travivi dum ekologia katastrofo, superforti "ruban krizon", eksplodo de atomaj militoj, kiam loghantoj de la planedo furioze batalis por lastaj nemortigitaj pecoj de lando kaj mortigis ilin en chi tiuj militoj.

En unu loko che la shoseo videblis implikitaj en grizaj lianoj, kovritaj per musko kaj likenoj, ruinoj. Eble, chi tie estis chevoja kafejo, apud ghi haltis autoj, homoj eliris el ili, malstrechis rigidajn muskulojn, laute parolis, ridis, sidighis che tabletoj, trinkis refresh-trinkajhojn kaj priparolis pri la ajhoj kutimaj, provante ne paroli pri tio, kio okazos morgau.

Estas surprizante, kiel raciaj entoj povas trompi sin. Mi renkontis tiun fenomenon en multaj planedoj, kiujn mi fosadis. Eble, ekzakte tiuj civilizacioj estas kondamnitaj al pereo, kiuj ne povas devigi sin akcepti la veron. Vi dechifras fragilajn paghojn de libroj kaj gazetoj kaj komprenas, ke en la tagoj, kiam nur per forta komuna penado povis oni savi fragilan balancon inter la rajto de racia ento vivi plu kaj rezisteco de la naturo, homoj serchis kulpulojn chie, krom si mem, elpensante fantomojn de la malbono kaj trankvilante sin per iluziaj elpensajhoj pri bono kaj toleremo de ilia mondo. La granda legho de la Toleremo de naturo, kiu diras: 'Planedo eligas la komunumon, kiu minacas ghian vivon", tiel malofte atingas konsciencon de raciaj entoj, ke pereoj de civilizacioj en la Galaktiko ighas pli baldau regulon, ol escepton. Kaj naturo efektivigas sian savon (sed iam malfruas), incitante homojn unu kontrau la alian, provokante ilin al memdetruado. Kaj vi, arkeologisto, tombisto inversa, konforme al via laboro devas denove kaj denove renkonti agadon de la legho, komprenas, ke ghia universaleco estas tiel banala kaj ordinara, kiel vi surprizas, kial Ili ne ekvidis chi tiun veron kaj preferis perei, sed ne rezignaciighi. Kiel chi tie, en chi tiu ordinara planedo.

Ekzumis radiadmezurilo - la arbaro sub mi malgrandighis, malhelighis, iris al profundajho, al kolosa funelo - vershajne, chi tie iam eksplodis atomcentralo. Bluaj filikoj je homa alteco dense loghighis la funelon, kaj pasos multaj jarcentoj, antau kiam ordinaraj, kutimaj al chi tiu planedo specoj de plantoj povos anstataui alkrochemajn idojn de atomaj militoj kaj stultaj penoj savighi, detruante similulojn.

Antaue estis granda urbo. Ghi estis trovita de orbito. Tie ni komencos labori.

Montetoj ighis pli kaj pli altaj, iam tra travolo de musko penetris dento de detruita konstruajho. Antaue levighis restajhoj de iu antikva citadelo. Detruitaj muroj estis implikitaj per lianoj, kovrighis per likenoj, tegmentoj kaj suprajhoj de turoj delonge falis. Sed citadeloj chiam vivas pli longe, ol ordinaraj domoj.

Mi malsuprighis apud la citadelo. Gloraj muroj, mi pensis, vi vidis invadojn de malamikoj, super vi svingis brilaj flagoj kaj bruis muziko. Vi ankau vidis la lastan homon, kiu kashighis, venenita, surdigita, timita, vivis lastajn horojn en jam malplena urbo. Chu li estis la lasta homo en la planedo? Au chu dum jaroj plu ie en montoj kashighis sovaghighitaj kutimuloj, venenighante per akvo fushita per ili mem, sufokighante en aero venenigita per ili mem, - la lastaj sinmortigantoj, punitaj por jarcentaj krimoj.

En la plej granda akrategmenta turo savighis ronda horlogho. Unu el nadloj malaperis, la dua montris al la cifero "3". Eble, tiu horlogho iam sonorade batis tempon. Maldekstre de la turo, fermante la placon, staris ruinigita, multchapela, iam dekorita katedralo. Che ghia fundo iam staris monumento. Al la sidanta figuro mankis kapo. De la staranta restis nur piedoj. Kio estis famo de tiuj homoj? Chu ni iam scios?

Mi imagis, kiel feroce blovis super chi tiun citadelon teruraj polvshtormoj, skurghis murajn dentojn neghaj obusoj, kiel detruighis de impeto de kataklizmo rughaj brikaj turoj kaj kvazau sekaj folioj flugis senhelpaj korpoj de homoj.

Mi volis foriri, forflugi, por chiam, neniam reveni nek chi tien, nek en aliajn similajn mortajn mondojn.

Klaketis komunikilo. Mi aliris al la kapsulo.
- Chu chio estas en ordo? - audis mi la vochon de mia vajco. - Ni komencas sendadon de modjuloj.
- Che mi chio estas en ordo. Komencu.

La obsedo foriris. Kapsula shelo estis varma, nuboj disiris, kaj mola suno varmis arbustaron kaj rughajn ruinojn. Mi ekvidis papilion, malgrandan, flavan, ghi pigre papiliumis super arbustoj. Do, ie jam renaskighis floraj plantoj.

La aero estis pura, kristala, la planedo sin kuracis, liberita de la malbeno de la neraciaj loghantoj.

Ne, mi estas nek rabobesto, nek rabisto. Mi venis chi tien por trovi tion bonan, kio vivis en tiuj homoj, iliajn pensojn kaj esperojn, kiuj ne realighis, tiujn , kiuj lasis ilin vivi jarmilojn en la planedo, konstrui chi tiun citadelon kaj chi tiu multchapelan katedralon, krei skulpturojn, fragmentojn de kiuj ni trovos, kaj pentrajhojn, kiujn ni, plej vershajne, ne trovos. Mia devo estas savado de la memoro.

Kiam post multaj jaroj chi tie alflugos raciaj homoj, ili scios kaj sekvos ne nur la fortikan leghon de la Toleremo de naturo, sed ankau faritajhojn de siaj antauvenintoj. Pro nesciado kaj sovagheco sia ili mortigis sin. Sed mi ilin savos - savos de forgesado.

Freshe ventis, kaj la papilio ascendis al chielo. Rigardu chirkau, mi diris al mi: jen estas mirinda, bonega, afabla mondo, kaj ghi atendas la homon. Mi imagis, kia gaja rumoro de miaj junaj kolegoj plenigos post unu horo chi tiun mortan placon. Kaj ekridetis. Kaj ekiris al la turon sur shtona pavimo. Mi devis decidi, kie ni komencu la unuan fosadon.

...Arkeologisto, ridetante, iris sur la Rugha Placo.

Главная страница

О ВСЕОБЩЕМ ЯЗЫКЕPRI TUTKOMUNA LINGVO
О РУССКОМ ЯЗЫКЕPRI RUSA LINGVO
ОБ АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕPRI ANGLA LINGVO
О ДРУГИХ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЯЗЫКАХPRI ALIAJ NACIAJ LINGVOJ
БОРЬБА ЯЗЫКОВBATALO DE LINGVOJ
СТАТЬИ ОБ ЭСПЕРАНТОARTIKOLOJ PRI ESPERANTO
О "КОНКУРЕНТАХ" ЭСПЕРАНТОPRI "KONKURENTOJ" DE ESPERANTO
УРОКИ ЭСПЕРАНТОLECIONOJ DE ESPERANTO
КОНСУЛЬТАЦИИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ ЭСП.KONSULTOJ DE E-INSTRUISTOJ
ЭСПЕРАНТОЛОГИЯ И ИНТЕРЛИНГВИСТИКАESPERANTOLOGIO KAJ INTERLINGVISTIKO
ПЕРЕВОД НА ЭСПЕРАНТО ТРУДНЫХ ФРАЗTRADUKO DE MALSIMPLAJ FRAZOJ
ПЕРЕВОДЫ РАЗНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙTRADUKOJ DE DIVERSAJ VERKOJ
ФРАЗЕОЛОГИЯ ЭСПЕРАНТОFRAZEOLOGIO DE ESPERANTO
РЕЧИ, СТАТЬИ Л.ЗАМЕНГОФА И О НЕМVERKOJ DE ZAMENHOF KAJ PRI LI
ДВИЖЕНИЯ, БЛИЗКИЕ ЭСПЕРАНТИЗМУPROKSIMAJ MOVADOJ
ВЫДАЮЩИЕСЯ ЛИЧНОСТИ И ЭСПЕРАНТОELSTARAJ PERSONOJ KAJ ESPERANTO
О ВЫДАЮЩИХСЯ ЭСПЕРАНТИСТАХPRI ELSTARAJ ESPERANTISTOJ
ИЗ ИСТОРИИ РОССИЙСКОГО ЭСП. ДВИЖЕНИЯEL HISTORIO DE RUSIA E-MOVADO
ЧТО ПИШУТ ОБ ЭСПЕРАНТОKION ONI SKRIBAS PRI ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО В ЛИТЕРАТУРЕESPERANTO EN LITERATURO
ПОЧЕМУ ЭСП.ДВИЖЕНИЕ НЕ ПРОГРЕССИРУЕТKIAL E-MOVADO NE PROGRESAS
ЮМОР ОБ И НА ЭСПЕРАНТОHUMURO PRI KAJ EN ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО - ДЕТЯМESPERANTO POR INFANOJ
РАЗНОЕDIVERSAJHOJ
ИНТЕРЕСНОЕINTERESAJHOJ
ЛИЧНОЕPERSONAJHOJ
АНКЕТА/ ОТВЕТЫ НА АНКЕТУDEMANDARO / RESPONDARO
ПОЛЕЗНЫЕ ССЫЛКИUTILAJ LIGILOJ
IN ENGLISHPAGHOJ EN ANGLA LINGVO
СТРАНИЦЫ НА ЭСПЕРАНТОPAGHOJ TUTE EN ESPERANTO
НАША БИБЛИОТЕКАNIA BIBLIOTEKO
© Все права защищены. При любом использовании материалов ссылка на сайт miresperanto.com обязательна! ОБРАТНАЯ СВЯЗЬ