С московского вокзала Женя не успела послать телеграмму отцу, и поэтому, сойдя с дачного поезда, она решила разыскать поселковую почту.

Проходя через старый парк и собирая колокольчики, она незаметно вышла на перекресток двух огороженных садами улиц, пустынный вид которых ясно показывал, что попала она совсем не туда, куда ей было надо.

Невдалеке она увидела маленькую проворную девчонку, которая с ругательствами волокла за рога упрямую козу.

- Скажи, дорогая, пожалуйста, - закричала ей Женя, - как мне пройти отсюда на почту?

Но тут коза рванулась, крутанула рогами и галопом понеслась по парку, а девчонка с воплем помчалась за ней следом. Женя огляделась: уже смеркалось, а людей вокруг видно не было. Она открыла калитку чьей-то серой двухэтажной дачи и по тропинке прошла к крыльцу.

- Скажите, пожалуйста, - не открывая дверь, громко, но очень вежливо спросила Женя: - как бы мне отсюда пройти на почту?

Ей не ответили. Она постояла, подумала, открыла дверь и через коридор
прошла в комнату. Хозяев дома не было. Тогда, смутившись, она повернулась, чтобы выйти, но тут из-под стола бесшумно выползла большая светло-рыжая собака. Она внимательно оглядела оторопевшую девчонку и, тихо зарычав, легла поперек пути у двери.

- Ты, глупая! - испуганно растопыривая пальцы, закричала Женя. - Я не вор! Я у вас ничего не взяла. Это вот ключ от нашей квартиры. Это телеграмма папе. Мой папа - командир. Тебе понятно?

Собака молчала и не шевелилась. А Женя, потихоньку подвигаясь к распахнутому окну, продолжала:

- Ну вот! Ты лежишь? И лежи... Очень хорошая собачка... такая с виду умная, симпатичная.

Но едва Женя дотронулась рукой до подоконника, как симпатичная собака с грозным рычанием вскочила, и, в страхе прыгнув на диван, Женя поджала ноги.

- Очень странно, - чуть не плача, заговорила она. - Ты лови разбойников и шпионов, а я... человек. Да! - Она показала собаке язык. - Дура!

Женя положила ключ и телеграмму на край стола. Надо было дожидаться хозяев.

Но прошел час, другой... Уже стемнело: Через открытое окно доносились далекие гудки паровозов, лай собак и удары волейбольного мяча. Где-то играли на гитаре. И только здесь, около серой дачи, все было глухо и тихо.

Положив голову на жесткий валик дивана, Женя тихонько заплакала. Наконец она крепко уснула.

... De la Moskva stacidomo Jhenja ne sukcesis sendi telegramon al la patro kaj pro tio, detrajnighinte, shi decidis trovi la vilaghan poshtejon.

Trapasante malnovan parkon kaj kolektante kampanulojn, shi nerimarkeble eliris al la vojkrucigho de dughardenaj stratoj, dezerta aspekto de kiuj montris, ke shi trafis ne tien, kien shi volis.

Ne malproksime shi ekvidis malgrandan viglan knabinon, kiu malbenante trenis je kornoj obstinan kaprinon.

— Bonvolu diri, karulino — ekkriis Jhenja — kiel iri de chi tie al la poshtejo?

Sed la kaprino subite tiris shin, turnis la kornojn kaj ekgalopis tra la parko kaj la knabino kun krio ekkuregis post ghi. Jhenja chirkaurigardis: jam krepuskighis, sed homoj nenie videblis. Shi malfermis la kortpordon de ies duetagha somerdomo, kaj sur la pado ekiris al la peroneto.

— Bonvolu diri — ne malfermante la pordon, laute sed tre ghentile demandis Jhenja,-- kiel mi povas de chi tie iri al la poshtejo?

Neniu respondis al shi. Shi staris, pensadis dum momento, malfermis la pordon kaj tra la koridoro pashis en la chambron. Mastroj nenie. Tiam konfuzighinte shi turnighis por eliri, sed en la momento el sub la tablo elrampis granda helrufa hundo. Ghi atente rigardis la embarasighintan knabinon kaj mallaute, sed minace ekblekis kaj kushighis sur la vojo al la pordo.

— Vi, stulta! — shi ektimis kaj sindefende levis la manon. — Mi ne estas shtelisto! Mi nenion de vi prenis. Jen estas shlosilo de mia loghejo. Jen estas la telegramo al la pachjo. Mia pachjo estas komandanto. Chu tio kompreneblas?

La hundo silentis kaj ne movighis. Kaj Jhenja iom post iom proksimighis al la malfermita fenestro, daurigante:

— Do, jen! Chu vi kushas? Kushu ... Tre bona hundeto ... Vi aspektas sagha, simpatia.

Sed apenau Jhenja tushetis la fenestrobreton, kiam la simpatia hundo kun minaca bleko subite surpiedighis, kaj Jhenja, en timo saltinte sur la kanapon, subtiris la piedojn.

— Estas tre strange — preskau plore shi ekparolis. — Vi kaptu rabistojn kaj spionojn, sed mi estas ... homo. Jes ja! — shi montris al la hundo la langon. - Stultulo!

Jhenja metis la shlosilon kaj la telegramon sur la randon de la tablo. Necesis atendi la mastrojn.

Sed pasis unu horo, la dua ... Jam vesperighis. Tra la malfermita fenestro venis malproksimaj signaloj de lokomotivoj, bojado de hundoj kaj frapoj de flugpilkado. Ie oni gitarludis. Kaj nur tie, apud la somerdomo chio estis silenta, senbrua.

Metinte la kapon sur malmolan cilindron de la kanapo, Jhenja senvoche ekploris. Fine shi profunde ekdormis.

Она проснулась только утром.

За окном шумела пышная, омытая дождем листва. Неподалеку скрипело колодезное колесо. Где-то пилили дрова, но здесь, на даче, было по-прежнему тихо.

Под головой у Жени лежала теперь мягкая кожаная подушка, а ноги ее были накрыты легкой простыней. Собаки на полу не было.

Значит, сюда ночью кто-то приходил!

Женя вскочила, откинула волосы, одернула помятый сарафанчик, взяла со стола ключ, неотправленную телеграмму и хотела бежать.

И тут на столе она увидела лист бумаги, на котором крупно синим карандашом было написано:

"Девочка, когда будешь уходить, захлопни крепче дверь". Ниже стояла подпись: "Тимур".

"Тимур? Кто такой Тимур? Надо бы повидать и поблагодарить этого человека".

Она заглянула в соседнюю комнату. Здесь стоял письменный стол, на нем чернильный прибор, пепельница, небольшое зеркало. Справа, возле кожаных автомобильных краг, лежал старый, ободранный револьвер. Тут же у стола в облупленных и исцарапанных ножнах стояла кривая турецкая сабля. Женя положила ключ и телеграмму, потрогала саблю, вынула ее из ножен, подняла клинок над своей головой и посмотрелась в зеркало.

Вид получился суровый, грозный. Хорошо бы так сняться и потом притащить в школу карточку! Модою было бы соврать, что когда-то отец брал ее с собой на фронт. В левую руку можно взять револьвер. Вот так. Это будет еще лучше. Она до отказа стянула брови, сжала губы и, целясь в зеркало, надавила курок.

Грохот ударил по комнате. Дым заволок окна. Упало на пепельницу настольное зеркало. И, оставив на столе и ключ и телеграмму, оглушенная Женя вылетела из комнаты и помчалась прочь от этого странного и опасного дома.

Каким-то путем она очутилась на берегу речки. Теперь у нее не было ни ключа от московской квартиры, ни квитанции на телеграмму, ни самой телеграммы. И теперь Ольге надо было рассказывать все: и про собаку, и про ночевку в пустой даче, и про турецкую саблю, и, наконец, про выстрел. Скверно! Был бы папа, он бы понял. Ольга не поймет. Ольга рассердится или, чего доброго, заплачет. А это еще хуже. Плакать Женя и сама умела. Но при виде Ольгиных слез ей всегда хотелось забраться на телеграфный столб, на высокое дерево или на трубу крыши.

Для храбрости Женя выкупалась и тихонько пошла отыскивать свою дачу.

Когда она поднималась по крылечку, Ольга стояла на кухне и разводила примус. Заслышав шаги, Ольга обернулась и молча враждебно уставилась на Женю.

- Оля, здравствуй! - останавливаясь на верхней ступеньке и пытаясь улыбнуться, сказала Женя. - Оля, ты ругаться не будешь?

- Буду! - не сводя глаз с сестры, ответила Ольга.

- Ну, ругайся, - покорно согласилась Женя. - Такой, знаешь ли, странный случай, такое необычайное приключение! Оля, я тебя прошу, ты бровями не дергай, ничего страшного, я просто ключ от квартиры потеряла, телеграмму папе не отправила...

Женя зажмурила глаза и перевела дух, собираясь выпалить все разом. Но тут калитка перед домом с треском распахнулась. Во двор заскочила, вся в репьях, лохматая коза и, низко опустив рога, помчалась в глубь сада. А за нею с воплем пронеслась уже знакомая Жене босоногая девчонка.

Воспользовавшись таким случаем, Женя прервала опасный разговор и кинулась в сад выгонять козу. Она нагнала девчонку, когда та, тяжело дыша, держала козу за рога.

- Девочка, ты ничего не потеряла? - быстро сквозь зубы спросила у Жени девчонка, не переставая колошматить козу пинками.

- Нет, - не поняла Женя.

- А это чье? Не твое? - И девчонка показала ей ключ от московской квартиры.

- Мое, - шепотом ответила Женя, робко оглядываясь в сторону террасы.

- Возьми ключ, записку и квитанцию, а телеграмма уже отправлена, - все так же быстро и сквозь зубы пробормотала девчонка.

И, сунув Жене в руку бумажный сверток, она ударила козу кулаком.

Коза поскакала к калитке, а босоногая девчонка прямо через колючки, через крапиву, как тень, понеслась следом. И разом за калиткою они исчезли.

Сжав плечи, как будто бы поколотили ее, а не козу, Женя раскрыла сверток:

"Это ключ. Это телеграфная квитанция. Значит, кто-то телеграмму отцу отправил. Но кто? Ага, вот записка! Что же это такое?"

В этой записке крупно синим карандашом было написано:

"Девочка, никого дома не бойся. Все в порядке, и никто от меня ничего не узнает". А ниже стояла подпись: "Тимур".

Как завороженная, тихо сунула Женя записку в карман. Потом выпрямила плечи и уже спокойно пошла к Ольге.

Ольга стояла все там же, возле неразожженного примуса, и на глазах ее уже выступили слезы.

- Оля! - горестно воскликнула тогда Женя. - Я пошутила. Ну за что ты на меня сердишься? Я прибрала всю квартиру, я протерла окна, я старалась, я все тряпки, все полы вымыла. Вот тебе ключ, вот квитанция от папиной телеграммы. И дай лучше я тебя поцелую. Знаешь, как я тебя люблю! Хочешь, я для тебя в крапиву с крыши спрыгну?

И, не дожидаясь, пока Ольга что-либо ответит, Женя бросилась к ней на шею.

- Да... но я беспокоилась, - с отчаянием заговорила Ольга. - И вечно нелепые у тебя шутки... А мне папа велел... Женя, оставь! Женька, у меня руки в керосине! Женька, налей лучше молоко и поставь кастрюлю на примус!

- Я... без шуток не могу, - бормотала Женя в то время, когда Ольга стояла возле умывальника.

Она бухнула кастрюлю с молоком на примус, потрогала лежавшую в кармане записку и спросила:

- Оля, бог есть?

- Нету, - ответила Ольга и подставила голову под умывальник.

- А кто есть?

- Отстань! - с досадой ответила Ольга. - Никого нет!

Женя помолчала и опять спросила:

- Оля, а кто такой Тимур?

- Это не бог, это один царь такой, - намыливая себе лицо и руки, неохотно ответила Ольга, - злой, хромой, из средней истории.

- А если не царь, не злой и не из средней, тогда кто?

- Тогда не знаю. Отстань! И на что это тебе Тимур дался?

- А на то, что, мне кажется, я очень люблю этого человека.

- Кого? - И Ольга недоуменно подняла покрытое мыльной пеной лицо. - Что ты все там бормочешь, выдумываешь, не даешь спокойно умыться! Вот погоди, приедет папа, и он в твоей любви разберется.

- Что ж. папа! - скорбно, с пафосом воскликнула Женя. - Если он и приедет, то так ненадолго. И он, конечно, не будет обижать одинокого и беззащитного человека.

- Это ты-то одинокая и беззащитная? - недоверчиво спросила Ольга. - Ох, Женька, не знаю я, что ты за человек и в кого только ты уродилась!

Тогда Женя опустила голову и, разглядывая свое лицо, отражавшееся в цилиндре никелированного чайника, гордо и не раздумывая ответила:

- В папу. Только. В него. Одного. И больше ни в кого на свете.

Shi vekighis nur matene.

Post la fenestro bruis densa foliaro lavita de pluvo. Ne malproksime knaris puta rado. Ie estis segata ligno, sed tie, en la somerdomo restis chio silenta.

Sub la kapo de Jhenja kushis mola leda kuseno, la kruroj estis kovritaj per delikata litotuko. La hundo malaperis.

Tio signifis, ke nokte iu venis!

Jhenja eksaltis, ghustigis la hararon, ordigis la chifitan robeton, prenis de la tablo la shlosilon, la nesenditan telegramon kaj volis forkuri.

Tiam sur la tablo shi ekvidis paperfolion, sur kiu grandlitere estis skribita per blua krajono:

"Knabino, kiam vi estos foriranta, frape fermu la pordon." Sube estis subskribo "Timur".

"Chu Timur? Kiu estis Timur? Endus vidi kaj danki tiun homon."

Shi eniris la najbaran chambron. Tie staris skribotablo, sur ghi estis skribilaro, cindrujo, malgranda spegulo. Dekstre, apud ledaj automobilaj gantoj kushis malnova gratmakulita revolvero. Tie che la tablo, en skvamighinta, gratita ingo staris kurba turka sabro. Jhenja metis la shlosilon kaj la telegramon, tushis la sabron, eligis ghin, levis super la kapon kaj rigardis la spegulon.

La aspekto estis teruriga kaj severa. Estus bone fotighi tiel kaj porti la foton en la lernejon. Eblus mensogi, ke iam la patro prenis shin al militfronto. Per la maldekstra mano eblus teni la revolveron. Jen, chi tiel. Tiel ech pli bone. Shi kuntiris la brovojn, kunpremis la lipojn kaj, celante al la spegulo, premis la chanon.

Tondro frapis la chambron. Fumo kovris la fenestrojn. La spegulo falis sur la cindrujon. Kaj, lasinte sur la tablo la shlosilon kaj la telegramon, surdigite Jhenja elflugis el la chambro kaj kuregis for de tiu stranga kaj danghera domo.

Iamaniere shi trovis sin sur riverbordo. Nun shi havis nek la shlosilon, nek la telegramon. Kaj nun endos rakonti al Olga chion: kaj pri la hundo, kaj pri la tranokto en la malplena somerdomo, kaj pri la sabro, kaj finfine pri la pafo. Malbele! Se estus la pachjo, li komprenus. Olga ne komprenos. Olga koleros,kaj ekploros. Tio estas ech pli malbona. Plori Jhenja mem povis. Sed vidante larmojn de Olga, che shi chiam aperis deziro grimpi sur telegrafan foston, sur altan arbon au sur kamentubon.

Por preni kuraghon, Jhenja sin banis en la rivero, kaj malrapide iris serchi sian somerdomon.

Kiam shi estis supreniranta la peroneton, Olga staris en la kuirejo kaj ekbruligis primuson. Ekaudinte la pashojn, Olga turnis sin kaj silente, malamike fiksrigardis Jhenjan.

- Olga, saluton! — Jhenja diris, haltinte sur la lasta shtupo kaj penante ridetis. — Olja, chu vi riprochos min?

- Jes! — ne fortirante la okulojn de sur la fratino, respondis Olga.

- Nu, riprochu - humile konsentis Jenja. — Tia, chu vi scias, stranga okazo estis, tia neordinara aventuro! Olga, mi vin petas, ne kuntiru la brovojn, estas nenio danghera, mi simple perdis la shlosilon de la loghejo, la telegramon al la pachjo ne sendis...

Jhenja kunpremis la palpebrojn kaj retrovis la spiron, intencante elpafi chion tuje. Sed sammomente la barilpordo klake malfermighis. En la korton enkuris dornekovrita, vila kaprino kaj, malaltigante la kornojn, impetis en la profundon de la ghardeno. Kaj post ghi kun krio trakuris la jam konata al Jhenja nudpieda knabino.

Utiligante la okazon, Jhenja rompis la dangheran konversacion kaj jhetis sin en la ghardenon por forpeli la kaprinon. Shi atingis la knabinon, kiam tiu anhelante tenis la kaprinon je la kornoj.

— Knabino, chu vi nenion perdis? — rapide tra la dentoj demandis Jhenjan la knabino, ne chesante piedbati la kaprinon.

- Ne - malkomprenis Jhenja.

- Kaj kies tio estas? Chu ghi ne estas la via? — la knabino montris la shlosilon de la Moskva loghejo.

- La mia — flustre respondis Jhenja, time retrorigardante al la teraso.

— Prenu la shlosilon, leteron kaj kvitancon, la telegramo jam estas sendita — same rapide balbutis la knabino.

Kaj, shovinte al Jhenja en la manon paperan pakajeton, shi batis la kaprinon per la pugno.

La kaprino eksaltis al la pordo, kaj la nudpiedulino rekte tra dornoj, urtikoj ombre kuris post ghi. Tuj post la barilpordo ili malaperis.

Kuntirante la shultrojn, kvazau oni batus shin, ne la kaprinon, Jhenja malfermis la pakajheton:

"Jen estas la shlosilo. Jen estas la telegrafa kvitanco. Tio signifas, ke iu sendis la telegramon al la patro. Sed kiu? Aha, jen estas letero! Kio ghi estas? "

En la letero estis skribite per blua krajono:

Knabino, neniun timu hejme. Chio en ordo, kaj neniu de mi ion ekscios. Sube staris la subskribo ,,Timur".

Kvazau sorchita, Jhenja malrapide shovis la leteron en la poshon. Poste shi rektigis la shultrojn kaj jam trankvilighinte alvenis al Olga.

Olga staris samloke, apud la nebruligita primuso, sur la okuloj aperis larmoj.

— Olja! — malghoje ekkriis tiam Jhenja. — Mi shercis. Nu, kial vi koleras je mi? Mi ordigis la tutan loghejon, purigis la fenestrojn, chiujn tolajhojn kaj la plankon lavis. Jen estas al vi la shlosilo, jen - la kvitanco de la pachja telegramo. Prefere permesu kisi vin. Chu vi scias, kiel mi amas vin? Chu vi volas, por vi mi saltu de la tegmento en la urtikon?

Kaj ne atendante, ke Olga ion respondos, Jhenja jhetis sin che shian kolon.

— Jes, ... sed mi maltrankvilis — malespere ekparolis Olga. — Chiam vi havas absurdajn shercojn ... Al mi pachjo ordonis ... Jhenja, lasu! Jhenja, miaj manoj estas kerosenaj. Jhenja, prefere vershu lakton kaj metu la kaserolon sur la primuson!

— Mi ... sen shercoj ne povas — balbutis Jhenja dum Olga staris apud la lavkuveto.

Shi jhete metis la kaserolon kun lakto sur la primuson, tushis la kushantan en ia posho letereton, kaj demandis:

- Olja, chu dio ekzistas?

- Ne — respondis Olga kaj submetis la kapon sub la kranon.

- Sed kiu estas?

- Lasu min en trankvilo! - kun domagho respondis Olga. - Neniu estas.

Jhenja silentis iome kaj denove demandis:

— Olja, kio estas Timur?

- Tiu ne estas dio, tiu estis iu caro - sapumante siajn vizaghon kaj manojn, sendezire respondis Olga — malica, lama el mezepoko.

- Se li ne estas caro, ne malica kaj ne el la mezepoko, tiam kio li estas?

- Tiam mi ne scias. Lasu! Kaj por kio vi bezonas tiun Timuron?

- Por tio, ke shajne mi tre amas tiun homon.

— Kiun? - kaj Olga senkomprene levis la kovritan per sapa shaumo vizaghon. - Kion vi balbutas, elpensas kaj malebligas trankvile lavi min! Atendu nur, venos pachjo, li klarigos ai vi pri amo.

- Kion, pachjo! - funebre kun patoso ekkriis Jhenja. - Se li venos, do ne por longa tempo! Li certe ne ofendos solan kaj sendefendan homon.

- Chu tiu estas vi, sola kaj sendefenda? - malfide demandis Olga. — Ho, Jhenja, ne scias mi, kia homo vi estas kaj kies karakteron vi heredis?

Tiam Jhenja mallevis la kapon, kaj rigardante sian vizaghon, respegulatan en la nikelita tepoto, fiere kaj ne meditante respondis:

— Tiun de la pachjo. Nur. La lian. Sole la lian. De neniu alia en la tuta mondo mi heredis ech unu trajton.

<< >>

Главная страница

О ВСЕОБЩЕМ ЯЗЫКЕPRI TUTKOMUNA LINGVO
О РУССКОМ ЯЗЫКЕPRI RUSA LINGVO
ОБ АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕPRI ANGLA LINGVO
О ДРУГИХ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЯЗЫКАХPRI ALIAJ NACIAJ LINGVOJ
БОРЬБА ЯЗЫКОВBATALO DE LINGVOJ
СТАТЬИ ОБ ЭСПЕРАНТОARTIKOLOJ PRI ESPERANTO
О "КОНКУРЕНТАХ" ЭСПЕРАНТОPRI "KONKURENTOJ" DE ESPERANTO
УРОКИ ЭСПЕРАНТОLECIONOJ DE ESPERANTO
КОНСУЛЬТАЦИИ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ ЭСП.KONSULTOJ DE E-INSTRUISTOJ
ЭСПЕРАНТОЛОГИЯ И ИНТЕРЛИНГВИСТИКАESPERANTOLOGIO KAJ INTERLINGVISTIKO
ПЕРЕВОД НА ЭСПЕРАНТО ТРУДНЫХ ФРАЗTRADUKO DE MALSIMPLAJ FRAZOJ
ПЕРЕВОДЫ РАЗНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙTRADUKOJ DE DIVERSAJ VERKOJ
ФРАЗЕОЛОГИЯ ЭСПЕРАНТОFRAZEOLOGIO DE ESPERANTO
РЕЧИ, СТАТЬИ Л.ЗАМЕНГОФА И О НЕМVERKOJ DE ZAMENHOF KAJ PRI LI
ДВИЖЕНИЯ, БЛИЗКИЕ ЭСПЕРАНТИЗМУPROKSIMAJ MOVADOJ
ВЫДАЮЩИЕСЯ ЛИЧНОСТИ И ЭСПЕРАНТОELSTARAJ PERSONOJ KAJ ESPERANTO
О ВЫДАЮЩИХСЯ ЭСПЕРАНТИСТАХPRI ELSTARAJ ESPERANTISTOJ
ИЗ ИСТОРИИ РОССИЙСКОГО ЭСП. ДВИЖЕНИЯEL HISTORIO DE RUSIA E-MOVADO
ЧТО ПИШУТ ОБ ЭСПЕРАНТОKION ONI SKRIBAS PRI ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО В ЛИТЕРАТУРЕESPERANTO EN LITERATURO
ПОЧЕМУ ЭСП.ДВИЖЕНИЕ НЕ ПРОГРЕССИРУЕТKIAL E-MOVADO NE PROGRESAS
ЮМОР ОБ И НА ЭСПЕРАНТОHUMURO PRI KAJ EN ESPERANTO
ЭСПЕРАНТО - ДЕТЯМESPERANTO POR INFANOJ
РАЗНОЕDIVERSAJHOJ
ИНТЕРЕСНОЕINTERESAJHOJ
ЛИЧНОЕPERSONAJHOJ
АНКЕТА/ ОТВЕТЫ НА АНКЕТУDEMANDARO / RESPONDARO
ПОЛЕЗНЫЕ ССЫЛКИUTILAJ LIGILOJ
IN ENGLISHPAGHOJ EN ANGLA LINGVO
СТРАНИЦЫ НА ЭСПЕРАНТОPAGHOJ TUTE EN ESPERANTO
НАША БИБЛИОТЕКАNIA BIBLIOTEKO


© Все права защищены. При любом использовании материалов ссылка на сайт miresperanto.com обязательна! ОБРАТНАЯ СВЯЗЬ